Jan Torp: Planeta je podeljena nacijama, ali sad imamo mogućnost da se ponovo povežemo

Tvrdi Jan Torp da treba da ostanemo pozitivni, povezani i da razgovaramo.

- Voleo bih da mogu da budem napolju i da obavljam rutinu na koju sam navikao, ali to nije moguće. Umesto toga, čitam knjige, koje nisam imao vremena da čitam. Razgovaram sa prijateljima češće i ruke mi nikad nisu bile čistije. Moramo da ostanemo pozitivni – rekao je Torp.

– Dobra stvar je što živimo u eri kad nam tehnologija dozvoljava da komuniciramo. Trebalo bi da budemo u kontaktu sa voljenima što više i da ostanemo povezani, iako nismo zajedno. Za mene to je jednostavno kao to da sad mogu da pozovem baku dva puta nedeljno umesto jednom. Ova planeta je podeljena nacijama, ali sad imamo mogućnost da se ponovo povežemo.

Jedna od najboljih mogućnosti da se svet poveže su Olimpijske igre u Tokiju koje će se održati od 23. jula do 8. avgusta 2021. Torp je pozdravio odlaganje za narednu godinu. S obzirom na to šta je sve osvojio, najbolje zna šta znači iskoristiti pravi momenat.

To je nešto što čini dugo, prvo kao plivač, a zatim kao aktivista čiji su reon društvena pitanja od prava homoseksualaca pa do mentalnog zdravstva i zlostavljanja. Ništa od toga nije bilo lako, ali 37-godišnjak shvata da je to sve bio put sazrevanja.

Torp je prvi put je zablistao 1998. Kad je osvojio zlato na Svetskom šampionatu na 400 kraul i u štafeti 4h200 slobodno sa samo 15 godina.

Dve godine kasnije tinejdžer je izborio mesto u timu u rodnom Sidneju na Igrama 2000. godine.

- Bazen u kojem sam trenirao je pretvoren u olimpijski i to je bila sredina koju više nisam prepoznavao. Svaki čas su me zaustavljali i govorili mi kako jedva čekaju da me vide kako plivam i da su kupili karte da me gledaju. Za nekog sa 17 godina to je bilo teško breme.

U bazenu se, ipak, snašao. Prvo je osvojio titulu na 400 slobodno, prvu za Australiju, a zatim i narednu u štafeti 4h100 samo čas kasnije.

Osvojio je zlato na 4h200 slobodno i dva srebra na 200 slobodno i 4h100 mešovito. U 2002 oborio je svetski rekord na Igrama Komonvelta na 400 slobodno.

- Nisam ni bio svestan da sam oborio rekord. Sve je išlo bez mnogo napora. Žao mi je što se nisam više trudio.

Ipak, život izvan bazena nije bio tako jednostavan. Po završetku karijere bio je iskren objašnjavajući da se borio sa depresijom, samoubilačkim mislima i alkoholom.

- U Atini je trebalo da branim titule, ali sam morao i da se suočim sa posebnim pritiskom jer je prijatelj Kreg Stivens odustao u moju korist. Shvatio sam da moram da dam sve od sebe, zbog onoga što je učinio i zbog onoga šta očekuju od mene.

Torpedo je izdržao i osvojio zlato na 200 i 400 slobodno, srebro na 4h200 i bronzu na 100 slobodno. Dve godine kasnije se penzionisao.

- Kad pogledam unazad, sad mnogo bolje shvatam šta sam uradio. Kad sam postao deo istorije, više sam impresioniran sobom.

Torp je postao borac za ljudska prava u Australiji. Uspešno je predvodio gej kampanju 2017, koja je pritisla Vladu da koriguje zakone koji diskriminišu ovu populaciju.

- Ponosan sam na život koji vodim od kad sam završio sportsku karijeru. I dalje živim u sportskom i olimpijskom duhu. Tako utičem na ljude i ohrabrujem ih da pruže najbolje od sebe.