У Зрењанину је, минулог петка, преминуо Лајош Енглер, легендарни кошаркаш Пролетера и београдског Партизана и репрезентативац прве генерације југословенског изабра-ног тима. Рођен је 20. јуна 1928. године и био је познат по надимку Лала. У каријери која је трајала 17 година, оставио је неизбрисив траг и био узор онима који су били његови наследници на кошаркашком терену.
Стварао је историју два клуба.
Кошарком је почео да се бави у Пролетеру, где је одиграо сезону 1946/47, да би од 1948. до 1953. године красио игру Партизана. Вратио се у Пролетер и био покретачка енергија екипе која је исписала златне странице зрењанинске и југословенске кошарке. Са Пролетером је освојио шампионску титулу 1956, кад су Зрењанинци прекинули владавину Црвене звезде дугу деценију.
Клуб из простране банатске равнице је једини у Србији, изван Београда, био кошаркашки првак Југославије. Чувена Пролетерова петорка, Лајош Енглер, Вилмош Лоци, Милутин Миња, Душан Радојчић, Љубомир Катић (једини међу живима), била је у државном тиму и сезону пре и после освајања титуле, тим са Бегеја био је други у првенству. У остварењу сјајних резултата учествовали су и Ласло Рошивал, Александар Торњански, Фернец Курц, Јован Кифер, Ђура Бјелис, Бранимир Липовчевић, Мирослав Милосављевић... а о сјајној генерацији снимљен је и филм, „Шампиони из 56.” аутора Зорана Славића.
Професор и новинар
Енглер је био сјајан кошаркаш и педагог. Био је професор немачког и енглеског језика, интелектуалац највишег нивоа. Предавао је у зрењанинској Гимназији, потом радио као директор школе „25. мај“, а био је и заменик покрајинског секретара за науку, културу и образовање у Новом Саду. Радио је и као новинар, био је уредник спољно – политичке редакције Мађар со.
- Успели смо да докажемо, не да смо прваци, него да смо најбољи. Звезда није била само екипа, Звезда је била установа. Ми смо били само аматери, а на табели, иза нас, биле су полупрофесионалне екипе. Зато је наша титула вреднија. Два су различита појма тадашње и данашње кошарке. Порасла је у међувремену, нестало је неког ентузијазма и надобудности које смо ми тада имали, а сада се на утакмицама воде праве битке, као у неком борилачком спорту. Нама је то била само игра, коју смо добро играли, боље од свих осталих у том времену. Верујем да Зрењанин ову нашу титулу никада неће заборавити – између осталог, говорио је Лајош Енглер, присећајући се 1956. године и освојене титуле, шест деценија касније.
За репрезентацију Југославије наступио је на 78 утакмица. Био је члан државног тима на првом СП у Аргентини 1950. Уз Енглера, изабрани тим чинили су, Мирко Амон, Александар Блашковић, Владислав Демшар, Вилмош Лоци, Александар Гец, Душан Радојчић, Милорад Соколовић, Миленко Новаковић, Срђан Калембер, Борислав Станковић, док је тренер, истовремено и играч био Небојша Поповић.
Станковић је преминуо у Београду 20. марта, а Енглер је отишао са животне сцене 1. маја, као последњи пионир југословенске кошарке.
Поред СП у Аргентини, био је и члан репрезентације на СП у Бразилу, 1954, док је био учесник и два првенства Европе, у СССР, 1953. и Бугарској, 1957. У Софији је Југославија освојила шесто место и тада се опростио од репрезентативног дреса. Занимљиво да је на првенству у Софији играла шампионска петорка Пролетера.
Августа 2010. године, у београдској Арени, пред меч репрезентација Србије и Кине, припремама за Светско првенство у Турској, Лајош Енглер је, са Срђаном Калембером и Бориславом Станковићем, добио посебно признаје за учешће на првом СП у Аргентини 1950 - дресове изабраног тима са бројевима које су носили на поменутом планетарном шампионату. Репрезентативац Миленко Тепић „петицу“ је предао Лајошу Енглеру. Плакету КС Србије добио је 2016, а исте године, кошаркашки терен у зрењанинском Спортском центру „Мала Америка“, понео је његово име. На свечаности у зрењанинској Градској кући 2017, добио је од Спортског савеза, награду за животно дело, а уручио му је Дејан Томашевић.
- Вама, генерацијама које долазите, желим да се угледате на нас. Сигуран сам да смо ми дали све од себе, извините што нисмо више – рекао је тада Лајош Енглер.
Није био само један од пионора у кошарци и изузетан играч, био је и изузетан човек. Харизматичан, са смислом за хумор и шалу, елоквентан и млади су волели његово друштво и он њихово. Од њега су многи учили, не само о спорту и кошарци, већ и о животу. Његова супруга Ержебет била је такође кошаркашица, играла је за Пролетер и репрезентацију и била одлична и у мачевању и атлетици.
Тело Лајоша Енглера, човека који је за живота ушао међу легенде, биће кремирано у Новом Саду.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
