Предраг Стојаковић евоцирао успомене: У Турској смо се искупили за Олимпијске игре

Савршенство није достижно, али ако јуримо перфектност можемо да дођемо до врхунског нивоа. Стара изјава Винса Ломбардија идеална је да се опише екипа СР Југославије из 2001. године.

Овако је ФИБА започела интервју са Предрагом Стојаковићем, најбољим играчем Европског првенства пре непуних 19 година. Интервју којим се наставља седмица коју је кровна кошаркашка организација посветила Србији. Имала је и шта да понуди.

Позив је на адресу асистента генералног менаџера Сакрамента дошао као подсећање на последње злато наше кошарке и једну од најдоминантнијих представа једне репрезентације на континенталним такмичењима у историји.

Притом, то је била „прелазна” генерација, она која је дошла после најуспешније - злата 1995, 1997. и 1998, сребро 1997, бронза 1999. Међутим, испоставиће се да су се неки нови момци играли са противницима. Први међу једнакима био је Стојаковић.

- Већ је прошло скоро 20 година! Али када помислим на 2001, сетим се како смо доминатни и супериорни били, гладни и жедни да се вратимо после дебакла на Олимпијским играма 2000 - каже један од најбољих шутера свих времена.

У плавом дресу који многи сматрају најлепшом гарнитуром), наши репрезентативци су само један меч добили једноцифреном разликом – финале против Турске. Било је „само” девет за њих – 78:69.

Претходно су доста убедљивије добили Хрватску (80:66), Естонију (113:58), Немачку (86:73), Летонију у четвртфиналу (114:78), Шпанију у полуфиналу (78:65), на крају и Турску.

- Наш тим је био веома јак и имали смо много квалитетних играча. Наша клупа није заиста била сачињена од резерви, јер су то момци који су били главни у својим клубовима. Имали смо сјајан баланс под тренером Светиславом Пешићем који је био диригент оркестра - сећа се Стојаковић.

Када је причао о клупи, о томе најбоље говори податак да најбољи играч Шампионата – што је Стојаковић на крају био - није био и први стрелац финала. Тада је Владо Шћепановић преузео улогу лидера и убацио 19 поена,за само 21 минут у игри. 

- Зато сам и рекао да клупа није била права клупа. Шћепа је искористио прилику савршено – додао је Стојаковић.

Наставио је:

- Дејан Бодирога прихватио улогу шестог играча, Саша Обрадовић као ветеран донео много мирноће када је требало… Само је требало да будемо прелазна генерација од златне до нечег новог, али уз такву подршку искуснијих и силну мотивацију, постали смо веома балансиран тим.

Стојаковић каже да је такмичење било другачије тада и да не жели да пореди са генерацијама које су стизале.

- Добили смо злато у само шест утакмица, сада више екипа има шансу да се опорави после лоших утакмица.

После доминације ове селекције, стигла је златна ера Шпанаца који су тада били млади и учили од асова.

- Сећам се да смо сви мислили како су Шпанци оставили јак утисак у Турској. То је био почетак њихове генерације која је владала наредних 15-20 година. Штавише, и даље су ту, још уживају у ономе што је тада почело. Само се показује како дугорочни планови дају резултат. Само је потребно стрпљење.

После Црвене фурије, стигло је финале са Турском.

- Било је то рађање сјајне генерације Турске. Хидо је дошао из НБА сезоне, Окур је био ту, Јаховић, Кутлај… Интересантан тим. Имали су и публику, искористили је сјајно, донели узбуђење.