НА ДАНАШЊИ ДАН - Раћа "бомбом" решио 138. вечити дерби

Предраг Страјнић, коментатор РТС-а, навијачима Партизана није подарио само легендарно „Ајмо, Миливоје” из 2003, с пенал рулета у Њукаслу при премијерном пласману Парног ваљка у Лигу шампиона, већ и...

„Какав гол Петровића! Партизан води 1:0, у 73. минуту! Нешто слично као што је урадио Клео у првој утакмици на стадиону Црвене звезде. Изузетан потез репрезентативца, мајсторски је савладао Стаменковића са више од 25 метара!”

Да, 8. мај 2010. заузима посебно место у црно-белом споменару: на данашњи дан, пре тачно деценију, Партизан је савладао најљућег ривала у 138. вечитом дербију и трасирао пут ка титули, јунак - Радосав Петровић!

Шлагворт да окренемо број рођеног Убљанина, узданице шпанског друголигаша Алмерије и...

Да ли сте свесни да је прошло већ 10 година до голчине црвено-белима: имате ли, можда, осећај као да је било јуче?

- Нисам свестан да је прошло толико, све је, некако, пролетело, осећам се још млад, али кад се погледам у огледало и видим колико ми је косе остало, схватим да је, ипак, прошло много времена - духовито је, из сунчане Андалузије, отшкринуо „мемоарску дворану” вечити љубимац Гробара.

Кад сте последњи пут гледали снимак ремек-дела на Јутјубу: најежите ли се на Страјнићев глас?

- Последњих година нисам често гледао тај снимак, углавном, кад ми га неко пошаље, обично на тај дан, међутим, увек је леп осећаај, осетим се поносно!

Звездин голман Стаменковић, реално, није имао шансе, то вам је најлепши/најдражи гол у каријери?

- Било је још лепих голова после тога, али најдражи, вероватно, да: имао је утицај на мој даљи развој, односно, на ниво самопоуздања. Реално, у тој екипи било је доста бољих играча, али гол у дербију вас, некако, обележи за читав живот и - срећан сам због тога. Људи и даље то памте!

Три године касније, управо у Журналу, рекосте: „Ни Алберт Нађ, који је хапсио најбоље светске фудбалере, није успео да ме ухвати кад сам потрчао ка Југу”?

- Ха, ха, истина... Kад сам видео да је лопта ушла у гол, нисам ни знао где трчим, заправо, покушао сам да нађем другове са Уба који су били на Југу и да отрчим до њих, али... Безуспешно! А, Нађ, у ципелама и оделу, није имао шансе да ме стигне, био је то страшан спринт...

Да није било тог гола, не би било ни Партизанове Лиге шампиона 2010?

- Сматрам да би било Лиге шампиона и без тог гола: и с бодом из дербија били бисмо први, али сигурно да нам је доста олакшао посао, практично, првенство је било решено с том победом!

Беше то пролеће за незаборав: Партизан је стигао минус седам и постао, под командом Александра Станојевића, шампион?

- Читава та сезона била је чудна, ако се не варам - били су неки избори у клубу, прилично турбулентно, променили смо тројицу тренера, али смо, ипак, првенство завршили без пораза! Не бих изоставио ни Јокановића, на клупи, додуше, само неколико почетних кола, међутим, увео нас је у Лигу Европе, ни Плавог Стевановића, водио нас је највећи део сезоне, са њим смо добили и чувени дерби на Маракани са играчем мање! Али, Салету Станојевићу, свакако, припадају огромне заслуге: преузео нас је кад смо били у нокдауну, на минус пет и испали из купа од Војводине на „ЈНА”. Пробудио нас је, улио нам невиђено самопоуздање и енергију, брзо наметнуо стил по ком смо постали препознатљиви. Играли смо одличан фудбал!