НАЈБОЉИ СТРЕЛЦИ СФРЈ и „СФРЈ“ - Сантрач недостижан, Илић иза Тавареша

Распадом СФР Југославије настало је пет, од 2006. и шест држава, са исто толико фудбалских шампионата. Србија и Црна Гора су од 1992. до 2006. биле у заједници, прво се звала СРЈ, а у последње три године СЦГ.

Квалитет фудбала је неминовно опао, што се најбоље одразило на резултате наших клубова у Европи. Слично је и са голгетерима. У клубовима од Вардара до Триглава више нису заиграли нападачи реномеа Слободана Сантрача, Дарка Панчева, Душка Бајевића, Боре Костића, па самим тим ни учинак шпицева из деведесетих и двехиљадитих није приближан скору голгетера из наше некадашње велике земље.

Слабији салдо појединаца може да се припише и ранијем одласку играча у иностранство. Слободан Сантрач је, изузев две године проведене у Грасхоперсу, читаву каријеру везао за СФРЈ, док је још од времена Звездине „кобре“ из Скопља, поготово у последњих 20 година голгетери брзо настављали каријере изван граница својих држава.

Популарни Сани остао је, дакле, највећи голгетер у историји наших шампионата. Панчев је ипак, у просеку чешће тресао мреже, али је одиграо 134 утакмице мање од првог селектора СРЈ. Имена Душка Бајевића, Боре Костића, Златка Прљинчевића, Франета Матошића, Стјепана Бобека и Тозе Веселиновића ушла су у историју и тешко да ће их било ко помрачити и у државама њихових потомака.

Раздвајајући лиге бивших југословенских република дошли смо до најбољих стрелаца првенстава Србије и Црне Горе, заједно и самостално, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније и Македоније. Највише голова постигао је Бразилац Маркос Тавареш, већ 13 година први шпиц Марибора, актер и више европских успеха са клубом из „Људског врта”. Тамнопути нападач са 36 лета још игра за словеначког првака, самим тим имаће прилику да поправи учинак.

Три клуба у СФРЈ променио је Слободан Сантрач – ОФК Београд, Партизан и Галенику, данашњи Земун

Давор Вугринец се носећи дресове Ријеке, Вартекса, Динама, Загреба и Славен Белупа 146 пута радовао погоцима.

Наш Саша Илић је трећепласирани, али са више одиграних утакмица од Тавареша, посебно Вугринеца. Попут Бразилца, Илић је у својој земљи све голове постигао за Партизан. Специфичност скора до маја 2019. вође тима из Хумске је да је играо у шампионатима две земље, једној са два имена (СРЈ и СЦГ) и једној (Србији) у којој се опростио.

И други голгетер са наших простора изборио је место међу десет најбољих стрелаца бивших југословенских република. Дејан Османовић је са 106 голова у дресовима Хајдука из Куле, Смедерева, Бежаније и Баната на осмој позицији. Омалени нападач бриљирао је у угашеном војвођанском суперлигашу у чију је корист 91 пут затресао мрежу.

Од осталих десет првопласираних старији љубитељи фудбала Јошка Поповића сећају се још из Вележа у време СФРЈ. До 111 „рецки” петопласирани са ове листе стигао је бранећи боје Загреба, Шибеника и Камен Инграда.

Игор Цвитановић је играо за Динамо, Вартекс и Осијек. Дугогодишњи репрезентативац Хрватске сениорску каријеру на Максимиру почео је 1989. тако да му није урачунато десет голова постигнутих у првенству некадашње државе.

Осим Тавареша историју шампионата бивших југословенских република обележио је још један фудбалер из Бразила. Вагнер Лаго поставио је тешко достижан рекорд у Премијер лиги Босне и Херцеговине са 109 голова. Преко Дрине се иначе, заједничко првенство одржава од 2000, претходно су Срби, Бошњаци и Хрвати имали своје лиге.

Одличан је учинак и Словенца Милана Остерца. Као члан Белтинаца, Горице, Олимпије и Копера, нападач рођен у Мурској Суботи, стигао је до коте 106.

Изненађујуће висок је учинак Амира Адровића из црногорског елитног такмичења. Играјући за Беране, Сутјеску, Будућност и Младост, Адровић је 95 пута подигао руке у знак радости због уписаног имена на семафору. 

Листу је закључио Емир Обућа, узор послератних навијача Сарајева, Олимпика и Челика, са 90 голова.