.jpg)
Raspadom SFR Jugoslavije nastalo je pet, od 2006. i šest država, sa isto toliko fudbalskih šampionata. Srbija i Crna Gora su od 1992. do 2006. bile u zajednici, prvo se zvala SRJ, a u poslednje tri godine SCG.
Kvalitet fudbala je neminovno opao, što se najbolje odrazilo na rezultate naših klubova u Evropi. Slično je i sa golgeterima. U klubovima od Vardara do Triglava više nisu zaigrali napadači renomea Slobodana Santrača, Darka Pančeva, Duška Bajevića, Bore Kostića, pa samim tim ni učinak špiceva iz devedesetih i dvehiljaditih nije približan skoru golgetera iz naše nekadašnje velike zemlje.
Najbolji prosek Ćirića
Darko Pančev nije dobio dostojnog naslednika ni u Crvenoj zvezdi, a kamoli u Makedoniji. Saša Ćirić, međutim, našao bi se na listi najboljih strelaca liga država bivše SFRJ da je odigrao više od dve sezone za Vardar.
U prva dva šampionata nekadašnje južne jugoslovenske republike Ćirić je ostvario fantastičan skor – 87 golova na 90 utakmica (0,96). Između dva boravka u Skoplju Saša je igrao za CSKA iz Sofije, a kasnije za Arau, Nirnberg, Tenis Borusiju iz Berlina, Ajntraht i Kikers Ofenbah.
Slabiji saldo pojedinaca može da se pripiše i ranijem odlasku igrača u inostranstvo. Slobodan Santrač je, izuzev dve godine provedene u Grashopersu, čitavu karijeru vezao za SFRJ, dok je još od vremena Zvezdine „kobre“ iz Skoplja, pogotovo u poslednjih 20 godina golgeteri brzo nastavljali karijere izvan granica svojih država.
Popularni Sani ostao je, dakle, najveći golgeter u istoriji naših šampionata. Pančev je ipak, u proseku češće tresao mreže, ali je odigrao 134 utakmice manje od prvog selektora SRJ. Imena Duška Bajevića, Bore Kostića, Zlatka Prljinčevića, Franeta Matošića, Stjepana Bobeka i Toze Veselinovića ušla su u istoriju i teško da će ih bilo ko pomračiti i u državama njihovih potomaka.
Razdvajajući lige bivših jugoslovenskih republika došli smo do najboljih strelaca prvenstava Srbije i Crne Gore, zajedno i samostalno, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Makedonije. Najviše golova postigao je Brazilac Markos Tavareš, već 13 godina prvi špic Maribora, akter i više evropskih uspeha sa klubom iz „Ljudskog vrta”. Tamnoputi napadač sa 36 leta još igra za slovenačkog prvaka, samim tim imaće priliku da popravi učinak.
Tri kluba u SFRJ promenio je Slobodan Santrač – OFK Beograd, Partizan i Galeniku, današnji Zemun
Davor Vugrinec se noseći dresove Rijeke, Varteksa, Dinama, Zagreba i Slaven Belupa 146 puta radovao pogocima.
Kaluđerović golgeter Srbije
Šampionat Srbije gol junaka ima u Andriji Kaluđeroviću. Noseći dresove OFK Beograda, Rada, Crvene zvezde i Vojvodine, povratnik u redove Građevinara postigao je 68 golova.
Kaluđerović je na početku proleća prestigao Ognjena Mudrinskog, do prošlog leta napadača Čukaričkog, ranije uzdanice Spartaka, Vojvodine, Crvene zvezde i Jagodine. Sadašnji igrač poljske Jagelonije stigao je do kote 65.
Milan Bojović, golgeter Mladosti, sa 61 pogotkom zauzima treće mesto, a osim u lučanskom superligašu mreže je tresao kao član Čukaričkog, Jagodine i Vojvodine.
Naš Saša Ilić je trećeplasirani, ali sa više odigranih utakmica od Tavareša, posebno Vugrineca. Poput Brazilca, Ilić je u svojoj zemlji sve golove postigao za Partizan. Specifičnost skora do maja 2019. vođe tima iz Humske je da je igrao u šampionatima dve zemlje, jednoj sa dva imena (SRJ i SCG) i jednoj (Srbiji) u kojoj se oprostio.
I drugi golgeter sa naših prostora izborio je mesto među deset najboljih strelaca bivših jugoslovenskih republika. Dejan Osmanović je sa 106 golova u dresovima Hajduka iz Kule, Smedereva, Bežanije i Banata na osmoj poziciji. Omaleni napadač briljirao je u ugašenom vojvođanskom superligašu u čiju je korist 91 put zatresao mrežu.
Od ostalih deset prvoplasiranih stariji ljubitelji fudbala Joška Popovića sećaju se još iz Veleža u vreme SFRJ. Do 111 „recki” petoplasirani sa ove liste stigao je braneći boje Zagreba, Šibenika i Kamen Ingrada.
Igor Cvitanović je igrao za Dinamo, Varteks i Osijek. Dugogodišnji reprezentativac Hrvatske seniorsku karijeru na Maksimiru počeo je 1989. tako da mu nije uračunato deset golova postignutih u prvenstvu nekadašnje države.
Osim Tavareša istoriju šampionata bivših jugoslovenskih republika obeležio je još jedan fudbaler iz Brazila. Vagner Lago postavio je teško dostižan rekord u Premijer ligi Bosne i Hercegovine sa 109 golova. Preko Drine se inače, zajedničko prvenstvo održava od 2000, prethodno su Srbi, Bošnjaci i Hrvati imali svoje lige.
Đuraškovićevih 103 u dva ranga
Brojku od 100 golova od igrača iz Srbije i Crne Gore probio je i Zoran Đurašković. Njega, međutim, nema na ovoj listi, jer je 25 golova za Mladost iz Lučana postigao u drugoligaškoj konkurenciji.
Đurašković je mreže je kao član klubova elitnog ranga osim u ekipi iz Dragačeva tresao još u Železniku i Smederevu.
Odličan je učinak i Slovenca Milana Osterca. Kao član Beltinaca, Gorice, Olimpije i Kopera, napadač rođen u Murskoj Suboti, stigao je do kote 106.
Iznenađujuće visok je učinak Amira Adrovića iz crnogorskog elitnog takmičenja. Igrajući za Berane, Sutjesku, Budućnost i Mladost, Adrović je 95 puta podigao ruke u znak radosti zbog upisanog imena na semaforu.
Listu je zaključio Emir Obuća, uzor posleratnih navijača Sarajeva, Olimpika i Čelika, sa 90 golova.
.jpg)
.jpg)
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
