ИЗ СТРУЧНОГ УГЛА, Милорад Косановић: Садик опасна „скаламерија”, Звездин проблем Иванић и Бен!

Поседује Милорад Косановић све што је таквом стручњаку потребно: бирократску крутост у вођењу тима, политичку вештину да привлачи и придобија све клупске структуре.

Педагог с два лица. Необично строг поред терена, увек озбиљан у концизним заповестима без узвратног поговора. Сасвим друкчији ван стадиона, шаљив у разговору и вазда расположен за ћаскање и задевање с мађијском моћи стварања поверења и блискости између њега и сабеседника.

Његове главне слабости су понос и ћосав језик. Кад дирну и увреде његову част у стању је да све друго запостави и инаџијски носи с опонентом до његове или своје сасушености.

С репутацијом оштрореког и фудбалског идеолога широког утицаја, за ову причу такође битно: врло вештог у побеђивању „вечитих ривала” идеалан је саговорник о (не)видљивим чарима полуфиналног дуела у националном купу између Партизана и Црвене звезде.

Што одушевљава: без уобичајених и од употребе излизаних фраза  - није колегијално... није моје... нећу да паметујем и попујем...

И, без колебања у проценама вредности и шансама за пласман у финале тима Сава Милошевића и Дејана Станковића.

- Прекид првенства и тренажни вакуум су засигурно оставили траг на форму играча да бисмо очекивали супердерби. С друге стране, обострани јаки мотиви актера надјачаће хендикеп због застоја у такмичењу и утакмицу учиниће занимљивом. Партизан би освајањем купа спасио сезону, Црвена звезда увек жели оба трофеја и неће олако приступити мечу. Срећа је Партизанова што игра у Хумској, никакву шансу не би имао на Маракани. Не знам зашто... кадгод прођу кроз тунел и кроче у „рупу” увек су другачији.

Милуновићу лакше са Садиком

Кога бисте упарили с Дегенеком – Бабића или Милуновића?

- Милун је искуснији, чвршћи и безобразнији. Можда би лакше изашао на крај са Садиком. Бабара је млађи и отуд наивнији, али такође добар штопер и јак.

Партизан, тврди, нема слабији тим. Само...

- Ваља знати како играти са Звездом, али не бих отварао тему и огољавао детаље.

Еснафски пресинг се исплатио, ипак.

- Звезду морате да нападнете, разумљиво, не уз поклич - `ајмо сви у напад! Концепцијски, дакле, дођете до гола и поентирате. У супротном, ако чекате, тад је све на страни Звезде.        

Питање о евентуалној почетној формацији обеју екипа натуштило је обрве тренерском великашу.

- То је не-би-тно... јесте, ако играте с тројицом или четворицом позади. Потоње преферирају и једни и други, према томе, свеједно је онда 4-1-4-1 или 4-2-3-1, или... Зашто? Из разлога што су важнији концепт игре, идеја унутар система. Задаци... појединачни, линијски и групни. То је кључ, рецимо, као и да ли противник игра што мислите или негде много јаче, дај боже, негде нешто слабије. Тад опажања у трену изротирате, затим сазнато – нападнете!

Звездин проблем - Иванић и Бен

Да ли бисте кренули с Иванићем на крилу или у централи?

- Дете зна много фудбала и није крилни нападач већ полушпиц, као и Бен. Звезда има проблем кад обојица играју, због сличних квалитета и могућности. Подробније бих могао да причам, након два, три тренинга и увида шта и колико могу. Овако, напамет није коректно. 

Једва, чинило се, дочекао је тренутак да акцентује умеће бившег питомца из Напретка, успут жално констатује:

- Звезда не уме да користи Вукановића, очевидно. Алекса, кад стане најчешће полулево и почне да понавља спринтеве у дубину, разбиће сваку одбрану! Покидаће сваког бека и центархалфа, зато њему не би требало слати лопту у ноге. Бесмислица је и захтевати да игра леђима окренут голу, струковни наравно. Штета за њега, штета за Звезду. Мада, претпостављам, могли би да започну утакмицу и Вукановић и Бен. Обојицу можете да ставите где вам је воља, с тим што Бен много тога доброг може да уради између линија и иза најистуренијег нападача. Али у шпицу – ништа!

Четворицу првотимаца црно-белих је посебно издвојио: 

- Сума, без обзира на бројне киксеве и грешке, може безмало увек лопту да донесе Асану, Садику и Стевановићу. Реч је квалитетним нападачима, сваком тиму могу да направе грдне проблеме.

С Боаћијем и Павковом нема игре

Најтеже је определити се за најистуреније нападаче Звезде, ниједан није у голгетерској форми.

- Да се разумемо: Звезда нема истинског нападача!

Зар нису Боаћи, Павков и Томане?

- Прва двојица не умеју с лоптом кад је добију у ноге, немају ни спринт у простор. Могу да уђу у шеснаестерац, чекају центаршут и скоче. С њима, отуд, нема игре. Томане је мало друкчији, али танак квалитет.

Суперталентованог Филипа Стевановића, видљиво је, фаворизује у односу на искуснијег Лазара Марковића.

- Малом бих дао предност, што не значи да сам у праву. Незгодан је врло, има добре обе ноге и изванредан улазак у завршницу с бока. Што не би било без значаја у утакмици са Звездом, напротив. Гобељић је више крило него бек, иако брз и може да трчи три дана, не може све да стигне. Велик простор тад остане небрањен и то је оно о чему сам причао малопре. Мислим на концепт: шта играте кад имате и кад немате лопту, кад је ничија. Како стојите, имате ли идеју дубине или давите фудбал и играте напамет. А... Лаки игра све боље, након дуге паузе и момка би требало истрпети.

Умешно разоткрива јаке и слабе тачке тима, с обе стране Топчидерског брда.

- Партизан има малих проблема у организацији игре на својој половини, двадесетак метара од гола. Тешко и пробија, ако нема повећи простор на противничком делу терена. Може центаршутом, али то није смислени пробој већ убачена лопта. Незгода Звездина би могли да буду добри бочни играчи плус Сума и Натхо. Као и технички потпуно необучени Садик, али снажна „скаламерија” од два метра дугог корака, отуд веома незгодан у ситуацијама „један на један”.

Израелац јачи у офанзиви

Натхо – задњи везни уз Здјелара или испред њега и Шћекића?

- Израелац не може добро да одради фазу одбране, ако игра Бен. Ваља и спречити довоз, зауставити играче који доносе игру и лопту. Здјелар и Шћекић су томе вичнији...

Тад би, највероватније, Сума меч почео с клупе?

- Да... а, лепо је изгледао у Суботици. Све мислиш ништа не може, кад се разигра - непријатан човек ха, ха...

Звезда, насупрот Партизану има:

- Одличну игру у двадесетак метара од противничког гола, увежбане завршнице поготово код центаршутева. Технички обученије играче, ваљаније полагање лопте у гол и главом и ногом. Зато би Партизан морао из тог простора стално Звезду да тера „напоље”, ако буде могао ха, ха... Биће ту ломова, великих!

Милошевић и Станковић немају есенцијалних дилема, у вези са стартерима.

- Избор је сужен... једино колебање је Натхо или Сума, уз евентуални изостанак Шћекића, док Марковић или Стевановић и нису велика загонетка. Звезда има више тактичких варијанти с Беном, Иванићем, Вукановићем, Томанеом, Боаћијем, Павковим, Гаврићем... Можда само недоумицу између Јовичића и Јованчића, неког од клинаца у везном реду.

Тактичка изненађења искључује, адвокатски ауторитативно.

- Све је јасно, барем мени ха, ха... Саво је вредан и посвећен тренерском послу, паметан и елоквентан. Али, недовољно стрпљив и превише нервозан. Стога, да би индиговао играчку каријеру, требало би да анализира и признаје грешке; учи, ћути и ради, гомила тренерско искуство. Деки је тек почео, утисак је, још игра фудбал ха, ха... Сви смо то прошли, идентично. Што пре буде почео да размишља и понаша као тренер, ради на сопственој едукацији онда је само питање броја утакмица да би ушао у детаље и у потпуно разумевање игре, екипе.

Витас или Остојић, свеједно

Витас или Остојић у пару с Павловићем?

- Свеједно, нема ту грешке велике. Подједнаких су квалитета, други детаљи одлучиће утакмицу.

И, опет, ничим изазван о формацијама.

- Кога интересује систем? Велика већина тренера то и не зна већ само нагађа, играћемо овако или онако. Чекај... шта радиш кад је лопта онде-овде, тамо-овамо? Да ли играш дугим или кратким лоптама, или...? Како стоје играчи, шта се дешава унутар и између линија? Дејан поменуто не може да види, изузев да ли играч тера лопту криминално или надахнуто. Не може... Тренерско искуство се стиче, разумљиво, с тим се и рачуна. Што раније буде себи то признао, пре ће и почети да учи озбиљно.

Присетио се пикантног детаља из бремените тренерске каријере.

- С Војводином сам био јесењи првак, требало је и шампион да у време Слобе 1995. године нису отели бодове. Да не причам, сад. Затим селектор Малте... еееј и тренер Звезде! Потом сам с Томашем и Богавцем отишао у Кину, тамо радили многе ствари фудбалске и узели титулу. Све кад сам потанко анализирао, уплашио сам се спознаје колико ништа нисам знао као тренер Војводине! А, мислио сам да нема бољег у земљи ха, ха... Волео бих да Саву и Декију речено буде смерница и пречица ка вертикалном смеру, у новом послу.

Полуфинале домаћег купа одлучиће:

- Звездина игра у 30 метара од Стојковићевог гола и Партизанова у 40 од Борјановог. Ко се у том простору буде боље снашао, био упорнији и доследнији у обављању задатака – победиће.

Милетић (нај)бољи штопер

Гаврић је недавно на Маракани Партизану правио велике проблеме на десној страни.

- Милета је мени у Борцу играо штопера и бољи је од свих у Партизану. Могао би и много боље на десном беку, кад би престао да мисли само о противничком голу. А, дао је три у каријери ха, ха...

Испитивачким гласом је реаговао на опаску: једноставно, нема шта.

- Није, а знате ли зашто?

Овог пута је подизао обрве час горе, час доле... чаплински.

- Прво, морали бисте да уочите просторе. Друго, то не можете да наредите. Треће, то морате да тренирате. Свуд постоје неуниверзални простори у којима не смете да играте и у којима морате, дакле, различити од противника до противника. Уколико уђете где је јак, ви сте аутоматски слабији. Да не дужим: квака је да играте где ви желите, а не где хоће ривал.