IZ STRUČNOG UGLA, Milorad Kosanović: Sadik opasna „skalamerija”, Zvezdin problem Ivanić i Ben!

Poseduje Milorad Kosanović sve što je takvom stručnjaku potrebno: birokratsku krutost u vođenju tima, političku veštinu da privlači i pridobija sve klupske strukture.

Pedagog s dva lica. Neobično strog pored terena, uvek ozbiljan u konciznim zapovestima bez uzvratnog pogovora. Sasvim drukčiji van stadiona, šaljiv u razgovoru i vazda raspoložen za ćaskanje i zadevanje s mađijskom moći stvaranja poverenja i bliskosti između njega i sabesednika.

Njegove glavne slabosti su ponos i ćosav jezik. Kad dirnu i uvrede njegovu čast u stanju je da sve drugo zapostavi i inadžijski nosi s oponentom do njegove ili svoje sasušenosti.

S reputacijom oštrorekog i fudbalskog ideologa širokog uticaja, za ovu priču takođe bitno: vrlo veštog u pobeđivanju „večitih rivala” idealan je sagovornik o (ne)vidljivim čarima polufinalnog duela u nacionalnom kupu između Partizana i Crvene zvezde.

Što oduševljava: bez uobičajenih i od upotrebe izlizanih fraza  - nije kolegijalno... nije moje... neću da pametujem i popujem...

I, bez kolebanja u procenama vrednosti i šansama za plasman u finale tima Sava Miloševića i Dejana Stankovića.

- Prekid prvenstva i trenažni vakuum su zasigurno ostavili trag na formu igrača da bismo očekivali superderbi. S druge strane, obostrani jaki motivi aktera nadjačaće hendikep zbog zastoja u takmičenju i utakmicu učiniće zanimljivom. Partizan bi osvajanjem kupa spasio sezonu, Crvena zvezda uvek želi oba trofeja i neće olako pristupiti meču. Sreća je Partizanova što igra u Humskoj, nikakvu šansu ne bi imao na Marakani. Ne znam zašto... kadgod prođu kroz tunel i kroče u „rupu” uvek su drugačiji.

Milunoviću lakše sa Sadikom

Koga biste uparili s Degenekom – Babića ili Milunovića?

- Milun je iskusniji, čvršći i bezobrazniji. Možda bi lakše izašao na kraj sa Sadikom. Babara je mlađi i otud naivniji, ali takođe dobar štoper i jak.

Partizan, tvrdi, nema slabiji tim. Samo...

- Valja znati kako igrati sa Zvezdom, ali ne bih otvarao temu i ogoljavao detalje.

Esnafski presing se isplatio, ipak.

- Zvezdu morate da napadnete, razumljivo, ne uz poklič - `ajmo svi u napad! Koncepcijski, dakle, dođete do gola i poentirate. U suprotnom, ako čekate, tad je sve na strani Zvezde.        

Pitanje o eventualnoj početnoj formaciji obeju ekipa natuštilo je obrve trenerskom velikašu.

- To je ne-bi-tno... jeste, ako igrate s trojicom ili četvoricom pozadi. Potonje preferiraju i jedni i drugi, prema tome, svejedno je onda 4-1-4-1 ili 4-2-3-1, ili... Zašto? Iz razloga što su važniji koncept igre, ideja unutar sistema. Zadaci... pojedinačni, linijski i grupni. To je ključ, recimo, kao i da li protivnik igra što mislite ili negde mnogo jače, daj bože, negde nešto slabije. Tad opažanja u trenu izrotirate, zatim saznato – napadnete!

Zvezdin problem - Ivanić i Ben

Da li biste krenuli s Ivanićem na krilu ili u centrali?

- Dete zna mnogo fudbala i nije krilni napadač već polušpic, kao i Ben. Zvezda ima problem kad obojica igraju, zbog sličnih kvaliteta i mogućnosti. Podrobnije bih mogao da pričam, nakon dva, tri treninga i uvida šta i koliko mogu. Ovako, napamet nije korektno. 

Jedva, činilo se, dočekao je trenutak da akcentuje umeće bivšeg pitomca iz Napretka, usput žalno konstatuje:

- Zvezda ne ume da koristi Vukanovića, očevidno. Aleksa, kad stane najčešće polulevo i počne da ponavlja sprinteve u dubinu, razbiće svaku odbranu! Pokidaće svakog beka i centarhalfa, zato njemu ne bi trebalo slati loptu u noge. Besmislica je i zahtevati da igra leđima okrenut golu, strukovni naravno. Šteta za njega, šteta za Zvezdu. Mada, pretpostavljam, mogli bi da započnu utakmicu i Vukanović i Ben. Obojicu možete da stavite gde vam je volja, s tim što Ben mnogo toga dobrog može da uradi između linija i iza najisturenijeg napadača. Ali u špicu – ništa!

Četvoricu prvotimaca crno-belih je posebno izdvojio: 

- Suma, bez obzira na brojne kikseve i greške, može bezmalo uvek loptu da donese Asanu, Sadiku i Stevanoviću. Reč je kvalitetnim napadačima, svakom timu mogu da naprave grdne probleme.

S Boaćijem i Pavkovom nema igre

Najteže je opredeliti se za najisturenije napadače Zvezde, nijedan nije u golgeterskoj formi.

- Da se razumemo: Zvezda nema istinskog napadača!

Zar nisu Boaći, Pavkov i Tomane?

- Prva dvojica ne umeju s loptom kad je dobiju u noge, nemaju ni sprint u prostor. Mogu da uđu u šesnaesterac, čekaju centaršut i skoče. S njima, otud, nema igre. Tomane je malo drukčiji, ali tanak kvalitet.

Supertalentovanog Filipa Stevanovića, vidljivo je, favorizuje u odnosu na iskusnijeg Lazara Markovića.

- Malom bih dao prednost, što ne znači da sam u pravu. Nezgodan je vrlo, ima dobre obe noge i izvanredan ulazak u završnicu s boka. Što ne bi bilo bez značaja u utakmici sa Zvezdom, naprotiv. Gobeljić je više krilo nego bek, iako brz i može da trči tri dana, ne može sve da stigne. Velik prostor tad ostane nebranjen i to je ono o čemu sam pričao malopre. Mislim na koncept: šta igrate kad imate i kad nemate loptu, kad je ničija. Kako stojite, imate li ideju dubine ili davite fudbal i igrate napamet. A... Laki igra sve bolje, nakon duge pauze i momka bi trebalo istrpeti.

Umešno razotkriva jake i slabe tačke tima, s obe strane Topčiderskog brda.

- Partizan ima malih problema u organizaciji igre na svojoj polovini, dvadesetak metara od gola. Teško i probija, ako nema poveći prostor na protivničkom delu terena. Može centaršutom, ali to nije smisleni proboj već ubačena lopta. Nezgoda Zvezdina bi mogli da budu dobri bočni igrači plus Suma i Natho. Kao i tehnički potpuno neobučeni Sadik, ali snažna „skalamerija” od dva metra dugog koraka, otud veoma nezgodan u situacijama „jedan na jedan”.

Izraelac jači u ofanzivi

Natho – zadnji vezni uz Zdjelara ili ispred njega i Šćekića?

- Izraelac ne može dobro da odradi fazu odbrane, ako igra Ben. Valja i sprečiti dovoz, zaustaviti igrače koji donose igru i loptu. Zdjelar i Šćekić su tome vičniji...

Tad bi, najverovatnije, Suma meč počeo s klupe?

- Da... a, lepo je izgledao u Subotici. Sve misliš ništa ne može, kad se razigra - neprijatan čovek ha, ha...

Zvezda, nasuprot Partizanu ima:

- Odličnu igru u dvadesetak metara od protivničkog gola, uvežbane završnice pogotovo kod centaršuteva. Tehnički obučenije igrače, valjanije polaganje lopte u gol i glavom i nogom. Zato bi Partizan morao iz tog prostora stalno Zvezdu da tera „napolje”, ako bude mogao ha, ha... Biće tu lomova, velikih!

Milošević i Stanković nemaju esencijalnih dilema, u vezi sa starterima.

- Izbor je sužen... jedino kolebanje je Natho ili Suma, uz eventualni izostanak Šćekića, dok Marković ili Stevanović i nisu velika zagonetka. Zvezda ima više taktičkih varijanti s Benom, Ivanićem, Vukanovićem, Tomaneom, Boaćijem, Pavkovim, Gavrićem... Možda samo nedoumicu između Jovičića i Jovančića, nekog od klinaca u veznom redu.

Taktička iznenađenja isključuje, advokatski autoritativno.

- Sve je jasno, barem meni ha, ha... Savo je vredan i posvećen trenerskom poslu, pametan i elokventan. Ali, nedovoljno strpljiv i previše nervozan. Stoga, da bi indigovao igračku karijeru, trebalo bi da analizira i priznaje greške; uči, ćuti i radi, gomila trenersko iskustvo. Deki je tek počeo, utisak je, još igra fudbal ha, ha... Svi smo to prošli, identično. Što pre bude počeo da razmišlja i ponaša kao trener, radi na sopstvenoj edukaciji onda je samo pitanje broja utakmica da bi ušao u detalje i u potpuno razumevanje igre, ekipe.

Vitas ili Ostojić, svejedno

Vitas ili Ostojić u paru s Pavlovićem?

- Svejedno, nema tu greške velike. Podjednakih su kvaliteta, drugi detalji odlučiće utakmicu.

I, opet, ničim izazvan o formacijama.

- Koga interesuje sistem? Velika većina trenera to i ne zna već samo nagađa, igraćemo ovako ili onako. Čekaj... šta radiš kad je lopta onde-ovde, tamo-ovamo? Da li igraš dugim ili kratkim loptama, ili...? Kako stoje igrači, šta se dešava unutar i između linija? Dejan pomenuto ne može da vidi, izuzev da li igrač tera loptu kriminalno ili nadahnuto. Ne može... Trenersko iskustvo se stiče, razumljivo, s tim se i računa. Što ranije bude sebi to priznao, pre će i početi da uči ozbiljno.

Prisetio se pikantnog detalja iz bremenite trenerske karijere.

- S Vojvodinom sam bio jesenji prvak, trebalo je i šampion da u vreme Slobe 1995. godine nisu oteli bodove. Da ne pričam, sad. Zatim selektor Malte... eeej i trener Zvezde! Potom sam s Tomašem i Bogavcem otišao u Kinu, tamo radili mnoge stvari fudbalske i uzeli titulu. Sve kad sam potanko analizirao, uplašio sam se spoznaje koliko ništa nisam znao kao trener Vojvodine! A, mislio sam da nema boljeg u zemlji ha, ha... Voleo bih da Savu i Dekiju rečeno bude smernica i prečica ka vertikalnom smeru, u novom poslu.

Polufinale domaćeg kupa odlučiće:

- Zvezdina igra u 30 metara od Stojkovićevog gola i Partizanova u 40 od Borjanovog. Ko se u tom prostoru bude bolje snašao, bio uporniji i dosledniji u obavljanju zadataka – pobediće.

Miletić (naj)bolji štoper

Gavrić je nedavno na Marakani Partizanu pravio velike probleme na desnoj strani.

- Mileta je meni u Borcu igrao štopera i bolji je od svih u Partizanu. Mogao bi i mnogo bolje na desnom beku, kad bi prestao da misli samo o protivničkom golu. A, dao je tri u karijeri ha, ha...

Ispitivačkim glasom je reagovao na opasku: jednostavno, nema šta.

- Nije, a znate li zašto?

Ovog puta je podizao obrve čas gore, čas dole... čaplinski.

- Prvo, morali biste da uočite prostore. Drugo, to ne možete da naredite. Treće, to morate da trenirate. Svud postoje neuniverzalni prostori u kojima ne smete da igrate i u kojima morate, dakle, različiti od protivnika do protivnika. Ukoliko uđete gde je jak, vi ste automatski slabiji. Da ne dužim: kvaka je da igrate gde vi želite, a ne gde hoće rival.