Победника је у среду одлучио погодак Немање Човића, али у анализи тог сусрета на Бановом брду стрелац гола који је Војводину одвео у финале Купа Србије другачије гледа на меч у којем су многи њему приписали главну улогу:
- Увек су важни игра и квалитет, као и ко је стрелац победоносног гола. То је, кад се све сабере, у овом полуфиналу било на нашој страни, с тим што се мени као кључно ипак чини нешто треће. Победника је, поред поменутих фактора, одлучило наше искуство, појединачно и екипно. То је, мој је утисак, о пласману Војводине у финале Купа Србије.
На шта конкретно мислите кад у први план истичете искуство?
- Нисмо губили главу, нисмо били нервозни. У сваком тренутку, без обира на резултат, деловали смо смирено и тачно знали шта треба да радимо на терену.
За ваш погодак одлуке се не би могло рећи да је на Дринчићев центрашут било довољно само да се „поклоните“?
- Лопта је долетела нешто иза мене, па сам, да бих је захватио, морао да се бацим мало уназад. То је било неопходно како бих онда могао да је главом спустим у гол Чукаричког, а да притом она остане ван домашаја руку домаћег голмана. На моју срећу, успео сам. Све је испало идеално. Почев од Дринчићеве асистенције до моје реализације.
Минимална предност стечена у 31.минуту остала је нетакнута до краја утакмице?
- Мени се по току и садржају меча чини да смо ми били ближе томе да удвостручимо предност него да је Чукарички анулира.. Истина, Београђани су у финишу меча имали теренску иницијативу и стварали одређени притисак, али рекао бих без конкретне шансе. Тако на нашој страни остаје Зукићева пречка као моменат када су нас милиметри делили од велике шансе да тада зацементирамо тријумф и пласман у финале.
Није било једноставно изаћи на крај са ривалом?
- Чукарички се показао као врло добар тим, квалитетан у свим линијама. Није случајно доспео у полуфинале.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.