Pobednika je u sredu odlučio pogodak Nemanje Čovića, ali u analizi tog susreta na Banovom brdu strelac gola koji je Vojvodinu odveo u finale Kupa Srbije drugačije gleda na meč u kojem su mnogi njemu pripisali glavnu ulogu:
- Uvek su važni igra i kvalitet, kao i ko je strelac pobedonosnog gola. To je, kad se sve sabere, u ovom polufinalu bilo na našoj strani, s tim što se meni kao ključno ipak čini nešto treće. Pobednika je, pored pomenutih faktora, odlučilo naše iskustvo, pojedinačno i ekipno. To je, moj je utisak, o plasmanu Vojvodine u finale Kupa Srbije.
Na šta konkretno mislite kad u prvi plan ističete iskustvo?
- Nismo gubili glavu, nismo bili nervozni. U svakom trenutku, bez obira na rezultat, delovali smo smireno i tačno znali šta treba da radimo na terenu.
Za vaš pogodak odluke se ne bi moglo reći da je na Drinčićev centrašut bilo dovoljno samo da se „poklonite“?
- Lopta je doletela nešto iza mene, pa sam, da bih je zahvatio, morao da se bacim malo unazad. To je bilo neophodno kako bih onda mogao da je glavom spustim u gol Čukaričkog, a da pritom ona ostane van domašaja ruku domaćeg golmana. Na moju sreću, uspeo sam. Sve je ispalo idealno. Počev od Drinčićeve asistencije do moje realizacije.
Minimalna prednost stečena u 31.minutu ostala je netaknuta do kraja utakmice?
- Meni se po toku i sadržaju meča čini da smo mi bili bliže tome da udvostručimo prednost nego da je Čukarički anulira.. Istina, Beograđani su u finišu meča imali terensku inicijativu i stvarali određeni pritisak, ali rekao bih bez konkretne šanse. Tako na našoj strani ostaje Zukićeva prečka kao momenat kada su nas milimetri delili od velike šanse da tada zacementiramo trijumf i plasman u finale.
Nije bilo jednostavno izaći na kraj sa rivalom?
- Čukarički se pokazao kao vrlo dobar tim, kvalitetan u svim linijama. Nije slučajno dospeo u polufinale.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
