Среда, 10. јун 2020. Вече у београдском дому Бибарса Натха, планетарно познате узданице Партизана и капитена репрезентације Израела.
Крај ТВ екрана тројица малишана, у црно-белим дресовима, с шестицом на леђима. Претпостављате, синови сјајног везисте: Акрам (добио име по деди), Ајнал и Аријан.
Посматрају, не трепћући, пренос полуфиналног меча Купа Србије – дуел Парног ваљка и Црвене звезде. Све док...
- Гледали су прво полувреме и, потом, у паузи отишли на спавање – открива Натхо сениор да му је сан, ипак, надјачао наследнике.
Довољно да пропусте спектакуларну сцену - Бибарсову егзекуцију на „невиђено” проигравање Умара Садика, чују хук одушевљења раздраганих Гробара с Топчидерског брда, бачених у екстазу с потписом њиховог оца...
- Ујутро, кад су се пробудили и кад им је мајка рекла да смо славили и да сам ја постигао гол, били су пресрећни, певајући: „Хеј, победили смо Црвену звезду” и „Хеј, идемо у финале!”
Плима емоција на лицу черкеског мајстора...
- Изузетно сам срећан што сам синове учинио поноснима! Уживао сам... и дан после утакмице.
„Тајминг” да прозборимо „коју” и о Садиковој асистенцији...
- Садик је извео невероватан дриблинг! Да ли сам очекивао асистенцију? Не, прво сам мислио да ће да шутира на гол, али кад сам видео да се определио за додавање утрчао сам у празан простор. Такав је фудбал: морате да будете на правом месту у идеално време. Фантастично!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.