Није освојио титулу, није играо финале, али је блистао од среће. Ретки су такви тренуци у каријери Новака Ђоковића. А десили су се по завршетку “Адрија тура”.
Догађај чији је идејни творац и организатор одушевио је и тениске асове из светског врха, навијаче, медије.
Три дана спектакла у којем резултат није у првом плану изазвао је буру емоцију код првог тенисера света. Оних позитивних наравно. Одушевљење први рекет света није крио ни пред новинарима. Да ли вам је лакнуло када је све завршено на овакав начин?
– Нисам хтео себе да сврставам и стављам у први план, али сам имао више од једне улоге, о томе ће други да причају. Било је ово задовољство и част, али и огромно оптерећење. Био сам емотиван, све ми се скупило. Играо сам пред домаћом публиком. Јавиле су се слике из детињства, како сам одрастао на овим теренима, моја фамилија је ту, Јелене Генчић сам се сетио. Многи су мислили да плачем јер нисам у финалу. Није било због тога стварно. Сећања су навирала. То су биле сузе радоснице.
Сећате ли се тренутка када си се одлучио да организујете “Адрија тур”?
– Кад је кренула пандемије, комуницира сам са Тениским савезом Србије. Пратио сам ситуацију, покушавао сам да видим какво је стање у земљи. Било је очигледно да је једини начин да се игра, да организујемо регионалне турнире. Онда ми је временом пала на памет идеја, јер сам планирао са породицом да дођем у Србију. Добили смо време због отказивања турнира до августа. Прописи су дозволили, послали смо најлепшу слике Србије у свет...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.