ПАРТИЗАНУ 17. ИЛИ ВОЈВОДИНИ 2. - Чаир крије тајну трофеја (19, САСТАВИ)

Партизан је у историји дошао до 16 пехара у Купу (1947, 1952, 1954, 1957, 1989, 1992, 1994, 1998, 2001, 2008, 2009, 2011, 2016, 2017, 2018, 2019), а сада има прилику и за 17.

Војводина је седам пута догурала до финала (1951, 1997, 2007, 2010, 2011, 2013, 2014), а само једном славила, у последњем финалном обрачуну 2014.

Како би Војводина требало да се постави у нишком надметању с Партизаном у којем је улог пехар Купа Србије? Да настави тамо где је прошлог петка стала  на свом стадиону у борби за бодове са истим ривалом?

На такво питање, са накупљеним искуством играјући за многе домаће и иностране клубове, дефанзивац Стефан Ђорђевић, који се прошле зиме вратио у родни град и матични клуб у којем је почео да учи фудбал, смирено узвраћа:

– Треба се клонити врелих емоција. Овакве утакмице играју се пре свега главом, мирно, опрезно и стрпљиво. Да без журбе и нервозе чекамо своју шансу и да онда у одсуд-ним тренуцима пред противничким голом хладнокрвно реагујемо, баш какви морамо да бу-демо и у одбрани свог гола.

Какав Партизан очекујете? Можда ношеног бесом да се реваншира за пораз у Новом Саду?

– Не верујем да ће играти бесно. То сигурно не би био добар избор. Али, то је њихова ствар, не бих да се мешам.

Црно-бели ће у Нишу извести јачи састав од оног који је играо прошлог петка на „Карађорђу”?

– Очекујемо то, већи је и значај утакмице, игра се за трофеј. У оваквим мечевима све карте се бацају на сто, сви адути.

Како Војводина мора против Партизана?

– Да ривалу ускратимо простор и у борби прса у прса свака такозвана друга лопта буде наша. Дакле, да као колектив дисциплиновано испуњавамо све тактичке задатке.

Није довољно само хтети, треба и моћи?

– Можемо ми то, доказали смо у протеклој сезони. Има Војводина убојито оружје. На првом месту, то је снажан колектив, а на другом су одлични појединци: Човић, Бојић, Дринчић, Мркаић...  Умеју да искористе сваки делић непажње. Знају то у Партизану.

Црно-бели ће напред бити јачи за Садика, који није играо у Новом Саду?

– Опасан нападач, одличан у скоку, али показао је и да зна с лоптом. Ту је и Натхо. Мозак Партизанове игре, свестран, способан да одигра квалитетан задњи пас, али и да за-прети ударцем на гол. Ту су још Асано и Сума, странци који, што се каже, праве разлику.

Од девет финалних утакмица, Војводина је чак седам одиграла у Београду. По једна је одиграна у Новом Саду и Загребу. Лале су уписале по победу, реми и седам пораза, уз гол разлику 4:14

Кога очекујете као директног ривала по вашој страни?

– Лазара Марковића, или можда Филипа Стевановића. Спреман сам за обојицу. Имао сам мањи проблем са повредом рамена, али то је, у међувремену, успешно санирано.

Ко ће бити на голу Војводине, искусни Роцков или Симић, који се добро показао у новосадском мечу?

– О томе одлучује шеф Ненад Лалатовић. Важно је да имамо одличне голмане,  заслужују поверење.

Мечеви, као што је данашњи, обично не обилују лепотом?

– Мислим да треба очекивати обострано тврду утакмицу, одговорну, препуну тактичких задатака и без непотребног ризика. Надам се пехару, мом првом трофеју у каријри, да тако крунишем десетогодишњу сарадњу са Ненадом Лалатовићем – каже Стефан Ђорђевић, леви бек Новосађана.

Да ли је Немањи Милетићу суђено да два дана пошто је потписао нови, трогодишњи уговор с Парним ваљком подигне и трећи, везани пехар Купа Србије са црно-белима?

У клинчу за трофеј – Партизан и Војводина, епицентар спектакла – нишки „Чаир”, команданти „војски” – Саво Милошевић и Ненад Лалатовић, разрешење „најмасовније” загонетке – најраније сат по окончању другог дневника јавног сервиса.

Фудбалска посластица са снагом да зачини незаборавну, због коронавируса модификовану сезону!

- Надам се и трећем купу – „игра брк” десном беку Београђана, очито намерном да златном медаљом обогати и личну ризницу.

Одједном, „заокрет” у тоналитету, треперење у гласу:

- Остаје жал за титулом...

Те, нови талас оптимизма, прожет кроз „међутим” и...

- Надам се да ћемо да је освојимо следеће сезоне! Најбитније: да сад подигнемо пети пехар купа заредом, уђемо у историју. После - у нове победе, у првенству и квалификацијама за Лигу Европе.

Милетић, доказани спортсмен, изузетно цени „своје” Новосађане (играо за Војводину 2016), у петак, на спуштању првенствене завесе, захваљујући голу из једанаестерца (експерти утврдили да прекршај није постојао) боље од црно-белих:

- Познајући Ненада Лалатовића, кроз каријеру тренера у два клуба (поред Лала и Борац из Чачка), знам да ће да нам буде изузетно тешко. Војводина ће, без сумње, да буде силно мотивисана! Ето, пре неколико дана на „Карађорђу” играли су с првим тимом, ми... нисмо. У Партизану морате да побеђујете нон-стоп, али... Усредсредили смо се на куп!

Проверени дефанзивац репрезентативне референце најављује фешту:

- Постоје сви предуслови за велику утакмицу. Ако будемо као у вечитом дербију, онда... Показало се: кад је најбитније, Партизан је прави. Буде ли тако, нема проблема.

У Српској Атини севале су варнице, намеће се: да ли ће и финале купа да одише грубошћу, знајући да је на тасу – пехар, као бонус – прескочено прво коло квалификација за Лигу Европе?

- Можда је то била нека тактика, да будемо испровоцирани... Биће и сад пуно прекида... Као и против Црвене звезде, велики је улог. Ни Војводина, ни ми нећемо да се залећемо, игра се за трофеј, не за бодове.

Претходни пехар Парном ваљку у најмасовнијем такмичењу, голом Црвеној звезди на Маракани, донео је Милетићев цимер – Бојан Остојић. Стога, да ли му је, можда, десни бек рођен пре 29 година у Косовској Митровици затражио пелцер?

- Бојан и ја се добро слажемо, на терену и ван њега. Слични смо, ето, обојица смо продужили уговоре, плус, имамо исти осећај кад се приближи утакмица – као да нам нешто говори „биће добро”. Тако, пред вечити дерби! Предосетили смо да ћемо да славимо. Боки ми је као брат, цимери смо већ четврту годину, остаћемо још...