PARTIZANU 17. ILI VOJVODINI 2. - Čair krije tajnu trofeja (19, SASTAVI)

Partizan je u istoriji došao do 16 pehara u Kupu (1947, 1952, 1954, 1957, 1989, 1992, 1994, 1998, 2001, 2008, 2009, 2011, 2016, 2017, 2018, 2019), a sada ima priliku i za 17.

Vojvodina je sedam puta dogurala do finala (1951, 1997, 2007, 2010, 2011, 2013, 2014), a samo jednom slavila, u poslednjem finalnom obračunu 2014.

Kako bi Vojvodina trebalo da se postavi u niškom nadmetanju s Partizanom u kojem je ulog pehar Kupa Srbije? Da nastavi tamo gde je prošlog petka stala  na svom stadionu u borbi za bodove sa istim rivalom?

Na takvo pitanje, sa nakupljenim iskustvom igrajući za mnoge domaće i inostrane klubove, defanzivac Stefan Đorđević, koji se prošle zime vratio u rodni grad i matični klub u kojem je počeo da uči fudbal, smireno uzvraća:

– Treba se kloniti vrelih emocija. Ovakve utakmice igraju se pre svega glavom, mirno, oprezno i strpljivo. Da bez žurbe i nervoze čekamo svoju šansu i da onda u odsud-nim trenucima pred protivničkim golom hladnokrvno reagujemo, baš kakvi moramo da bu-demo i u odbrani svog gola.

Kakav Partizan očekujete? Možda nošenog besom da se revanšira za poraz u Novom Sadu?

– Ne verujem da će igrati besno. To sigurno ne bi bio dobar izbor. Ali, to je njihova stvar, ne bih da se mešam.

Crno-beli će u Nišu izvesti jači sastav od onog koji je igrao prošlog petka na „Karađorđu”?

– Očekujemo to, veći je i značaj utakmice, igra se za trofej. U ovakvim mečevima sve karte se bacaju na sto, svi aduti.

Kako Vojvodina mora protiv Partizana?

– Da rivalu uskratimo prostor i u borbi prsa u prsa svaka takozvana druga lopta bude naša. Dakle, da kao kolektiv disciplinovano ispunjavamo sve taktičke zadatke.

Nije dovoljno samo hteti, treba i moći?

– Možemo mi to, dokazali smo u protekloj sezoni. Ima Vojvodina ubojito oružje. Na prvom mestu, to je snažan kolektiv, a na drugom su odlični pojedinci: Čović, Bojić, Drinčić, Mrkaić...  Umeju da iskoriste svaki delić nepažnje. Znaju to u Partizanu.

Crno-beli će napred biti jači za Sadika, koji nije igrao u Novom Sadu?

– Opasan napadač, odličan u skoku, ali pokazao je i da zna s loptom. Tu je i Natho. Mozak Partizanove igre, svestran, sposoban da odigra kvalitetan zadnji pas, ali i da za-preti udarcem na gol. Tu su još Asano i Suma, stranci koji, što se kaže, prave razliku.

Od devet finalnih utakmica, Vojvodina je čak sedam odigrala u Beogradu. Po jedna je odigrana u Novom Sadu i Zagrebu. Lale su upisale po pobedu, remi i sedam poraza, uz gol razliku 4:14

Koga očekujete kao direktnog rivala po vašoj strani?

– Lazara Markovića, ili možda Filipa Stevanovića. Spreman sam za obojicu. Imao sam manji problem sa povredom ramena, ali to je, u međuvremenu, uspešno sanirano.

Ko će biti na golu Vojvodine, iskusni Rockov ili Simić, koji se dobro pokazao u novosadskom meču?

– O tome odlučuje šef Nenad Lalatović. Važno je da imamo odlične golmane,  zaslužuju poverenje.

Mečevi, kao što je današnji, obično ne obiluju lepotom?

– Mislim da treba očekivati obostrano tvrdu utakmicu, odgovornu, prepunu taktičkih zadataka i bez nepotrebnog rizika. Nadam se peharu, mom prvom trofeju u karijri, da tako krunišem desetogodišnju saradnju sa Nenadom Lalatovićem – kaže Stefan Đorđević, levi bek Novosađana.

Da li je Nemanji Miletiću suđeno da dva dana pošto je potpisao novi, trogodišnji ugovor s Parnim valjkom podigne i treći, vezani pehar Kupa Srbije sa crno-belima?

U klinču za trofej – Partizan i Vojvodina, epicentar spektakla – niški „Čair”, komandanti „vojski” – Savo Milošević i Nenad Lalatović, razrešenje „najmasovnije” zagonetke – najranije sat po okončanju drugog dnevnika javnog servisa.

Fudbalska poslastica sa snagom da začini nezaboravnu, zbog koronavirusa modifikovanu sezonu!

- Nadam se i trećem kupu – „igra brk” desnom beku Beograđana, očito namernom da zlatnom medaljom obogati i ličnu riznicu.

Odjednom, „zaokret” u tonalitetu, treperenje u glasu:

- Ostaje žal za titulom...

Te, novi talas optimizma, prožet kroz „međutim” i...

- Nadam se da ćemo da je osvojimo sledeće sezone! Najbitnije: da sad podignemo peti pehar kupa zaredom, uđemo u istoriju. Posle - u nove pobede, u prvenstvu i kvalifikacijama za Ligu Evrope.

Miletić, dokazani sportsmen, izuzetno ceni „svoje” Novosađane (igrao za Vojvodinu 2016), u petak, na spuštanju prvenstvene zavese, zahvaljujući golu iz jedanaesterca (eksperti utvrdili da prekršaj nije postojao) bolje od crno-belih:

- Poznajući Nenada Lalatovića, kroz karijeru trenera u dva kluba (pored Lala i Borac iz Čačka), znam da će da nam bude izuzetno teško. Vojvodina će, bez sumnje, da bude silno motivisana! Eto, pre nekoliko dana na „Karađorđu” igrali su s prvim timom, mi... nismo. U Partizanu morate da pobeđujete non-stop, ali... Usredsredili smo se na kup!

Provereni defanzivac reprezentativne reference najavljuje feštu:

- Postoje svi preduslovi za veliku utakmicu. Ako budemo kao u večitom derbiju, onda... Pokazalo se: kad je najbitnije, Partizan je pravi. Bude li tako, nema problema.

U Srpskoj Atini sevale su varnice, nameće se: da li će i finale kupa da odiše grubošću, znajući da je na tasu – pehar, kao bonus – preskočeno prvo kolo kvalifikacija za Ligu Evrope?

- Možda je to bila neka taktika, da budemo isprovocirani... Biće i sad puno prekida... Kao i protiv Crvene zvezde, veliki je ulog. Ni Vojvodina, ni mi nećemo da se zalećemo, igra se za trofej, ne za bodove.

Prethodni pehar Parnom valjku u najmasovnijem takmičenju, golom Crvenoj zvezdi na Marakani, doneo je Miletićev cimer – Bojan Ostojić. Stoga, da li mu je, možda, desni bek rođen pre 29 godina u Kosovskoj Mitrovici zatražio pelcer?

- Bojan i ja se dobro slažemo, na terenu i van njega. Slični smo, eto, obojica smo produžili ugovore, plus, imamo isti osećaj kad se približi utakmica – kao da nam nešto govori „biće dobro”. Tako, pred večiti derbi! Predosetili smo da ćemo da slavimo. Boki mi je kao brat, cimeri smo već četvrtu godinu, ostaćemo još...