Вероватно је због пандемије корона вируса прелазак у Сплит Илије Ђоковића - Србина из Јагодине, афирмисаног у дресовима ФМП-а и Борца, репрезентативца наше земље у квалификацијама за Мундобаскет у Кини – прошао прилично незапажено.
Иако су од ратова деведесетих година прошлог века спортски трансфери из Србије у Хрватску и обрнуто, до 1991. то су биле братске републике СФРЈ, постали реткост, готово куриозитет.
И српски туристи су од Хрватског приморја у последње три деценије бежали као ђаво од крста, знајући да и нису баш пожељни гости на Јадрану. Међутим, од ратних сукоба је прошло 25 година, а људима је ваљда дошло у главу да гледају од чега живе и - најближе комшије ће чак и ако се не воле бити принуђене да сарађују. Јер ће им тако живот бити лакши и једноставнији...
Јунак наше приче није чак ни био рођен у време братоубилачког рата, на свет је дошао 5. јануара 1996. кад су ратне секире већ биле отупеле и – не осврће се у прошлост. По принципу ратови пролазе, људи остају. Чак каже да га та тема уопште и не занима јер има право на будућност.
- Добио сам преко 20 порука из Хрватске, у свакој ми желе добродошлицу – каже плејмејкер од 188 центиметара. – С друге стране моји најбољи пријатељи из Србије кад су ми честитали на преласку у Сплит изразили су жељу да буду моји гости у Далмацији. И свима сам обећао по 10 дана на Јадранском мору, са смештајем код мене – смеје се Ђоковић.
Сплит, некадашња Југопластика, бивши троструки шампион Европе далеко је од дана некадашње славе. У тој најтрофејној генерацији сплитског спорта била су и двојица Београђана, творац тог шампионског састава, тренер Божидар Маљковић, актуелни председник Олимпијског комитета Србије и - плејмејкер Зоран Сретеновић који је дошао из Црвене звезде и у жутом дресу постао репрезентативац Југославије. Пре њих за стручним кормилом био је и легендарни Зоран Славнић који је дечији вртић са Грипа у неколико месеци у сезони 1985/1986 избавио од испадања из тада најјаче лиге Старог континента. Но, први који је оставио траг био је Михаило Цврца Мановић, јуниорски репрезентативац у две генерације на европским првенствима 1966. и 1968. који је седамдесетих организовао светске шампионе из Љубљане, Петра Скансија, Рату Тврдића и Дамира Шолмана.
Дакле, Ђоковић није први, али припада му улога разбијача леда међусобних односа Срба и Хрвата. Који су се некада дичили братством и јединством, а потом...
- Немам предрасуде, када сам позван, рекао сам да бих радо дошао само ако ме ФМП пусти, јер ми је уговор важио још годину дана. Челници клуба из Железника и тренер Влада Јовановић су били веома коректни, на руку ми је ишао и повратак Филипа Човића, тако да место плејмејкера мојим одласком није дефицитарно. Иначе, запао сам за око Сплићанима и тренеру Ивици Скелину у два меча АБА2 лиге када сам водио игру Борца.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
