Reprezentativac Srbije skrasio se u Splitu: Dobio sam preko 20 poruka iz Hrvatske, u svakoj mi žele dobrodošlicu

Verovatno je zbog pandemije korona virusa prelazak u Split Ilije Đokovića - Srbina iz Jagodine, afirmisanog u dresovima FMP-a i Borca, reprezentativca naše zemlje u kvalifikacijama za Mundobasket u Kini – prošao prilično nezapaženo.

Iako su od ratova devedesetih godina prošlog veka sportski transferi iz Srbije u Hrvatsku i obrnuto, do 1991. to su bile bratske republike SFRJ, postali retkost, gotovo kuriozitet.

I srpski turisti su od Hrvatskog primorja u poslednje tri decenije bežali kao đavo od krsta, znajući da i nisu baš poželjni gosti na Jadranu. Međutim, od ratnih sukoba je prošlo 25 godina, a ljudima je valjda došlo u glavu da gledaju od čega žive i - najbliže komšije će čak i ako se ne vole biti prinuđene da sarađuju. Jer će im tako život biti lakši i jednostavniji...

Junak naše priče nije čak ni bio rođen u vreme bratoubilačkog rata, na svet je došao 5. januara 1996. kad su ratne sekire već bile otupele i – ne osvrće se u prošlost. Po principu ratovi prolaze, ljudi ostaju. Čak kaže da ga ta tema uopšte i ne zanima jer ima pravo na budućnost.

- Dobio sam preko 20 poruka iz Hrvatske, u svakoj mi žele dobrodošlicu – kaže plejmejker od 188 centimetara. – S druge strane moji najbolji prijatelji iz Srbije kad su mi čestitali na prelasku u Split izrazili su želju da budu moji gosti u Dalmaciji. I svima sam obećao po 10 dana na Jadranskom moru, sa smeštajem kod mene – smeje se Đoković.

Split, nekadašnja Jugoplastika, bivši trostruki šampion Evrope daleko je od dana nekadašnje slave. U toj najtrofejnoj generaciji splitskog sporta bila su i dvojica Beograđana, tvorac tog šampionskog sastava, trener Božidar Maljković, aktuelni predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i - plejmejker Zoran Sretenović koji je došao iz Crvene zvezde i u žutom dresu postao reprezentativac Jugoslavije. Pre njih za stručnim kormilom bio je i legendarni Zoran Slavnić koji je dečiji vrtić sa Gripa u nekoliko meseci u sezoni 1985/1986 izbavio od ispadanja iz tada najjače lige Starog kontinenta. No, prvi koji je ostavio trag bio je Mihailo Cvrca Manović, juniorski reprezentativac u dve generacije na evropskim prvenstvima 1966. i 1968. koji je sedamdesetih organizovao svetske šampione iz Ljubljane, Petra Skansija, Ratu Tvrdića i Damira Šolmana.

Dakle, Đoković nije prvi, ali pripada mu uloga razbijača leda međusobnih odnosa Srba i Hrvata. Koji su se nekada dičili bratstvom i jedinstvom, a potom...

- Nemam predrasude, kada sam pozvan, rekao sam da bih rado došao samo ako me FMP pusti, jer mi je ugovor važio još godinu dana. Čelnici kluba iz Železnika i trener Vlada Jovanović su bili veoma korektni, na ruku mi je išao i povratak Filipa Čovića, tako da mesto plejmejkera mojim odlaskom nije deficitarno. Inače, zapao sam za oko Splićanima i treneru Ivici Skelinu u dva meča ABA2 lige kada sam vodio igru Borca.