PARTIZAN UZVRAĆA SVOJIM BISEROM - Samed pet puta u metu, a nije centarfor

Ka­det­ska li­ga Sr­bi­je ni­je mo­gla da poč­ne na lep­ši na­čin, go­le­a­dom go­to­vo na sva­koj utak­mi­ci i ve­li­kom bor­be­no­šću ta­len­to­va­nih fud­ba­le­ra.

Pu­bli­ke, me­đu­tim, ne­ma po­red te­re­na, pa ne­ma ni ko da vi­di broj­ne po­got­ke, a bi­lo ih je u mi­nu­la dva vi­ken­da. Pre­mi­je­ru je obe­le­žio Alek­san­dar Ka­hvić, cen­tar­for Gra­fi­ča­ra, osmo­stru­ki stre­lac na utak­mi­ci iza ju­žne tri­bi­ne Ma­ra­ka­ne pro­tiv Ma­čve (11:0).

Gol­ge­ter­ski ra­fal, pre dva da­na, is­pa­lio i nje­gov vr­šnjak iz ka­de­ta Par­ti­za­na, Sa­med Ba­ždar. Ofan­ziv­ni ve­zi­sta Par­ti­za­na po­sti­gao je pet po­go­da­ka u su­sre­tu u Vr­šcu (8:0).

- Ne­mam na­me­ru da ju­rim Ka­hvi­ća na li­sti stre­la­ca, jer je kla­si­čan na­pa­dač a ja sam ve­zni igrač i po po­tre­bi bli­ži pro­tiv­nič­kom go­lu. Mo­je je da kre­i­ram igru, ni­je mi za­da­tak da po­ga­đam mre­že, ni­smo na istom rad­nom me­stu ta­ko da ovi mo­ji go­lo­vi ima­ju po­seb­nu te­ži­nu i draž – ka­že Sa­med Ba­ždar.

Bi­ser iz No­vog Pa­za­ra ro­đen je 31. ja­nu­a­ra 2004. go­di­ne, ne kri­je da od ma­lih no­gu on i nje­go­va po­ro­di­ca svim sr­cem sto­je uz cr­no-be­le iz Hum­ske.

- Od ro­đe­nja sam par­ti­za­no­vac, kao i svi mo­ji u ku­ći i oko po­ro­dič­nog do­ma.

Član re­pre­zen­ta­ci­je Sr­bi­je do 17 go­di­na sa po­seb­nim za­do­volj­stvom okre­nuo se ne­za­bo­rav­noj utak­mi­ci u go­sti­ma OFK Vr­šcu.

- Od­lič­no je bi­lo u su­bo­tu, po­ve­li smo 2:0 u pr­vom po­lu­vre­me­nu, još šest pu­ta posla­li smo do­ma­ći­na na cen­tar u dru­gih 45 mi­nu­ta. Ni­sam oče­ki­vao da ću baš ovoli­ko da se ras­pu­cam, jer kao ve­zni ni­je mi u opi­su fud­bal­skih po­slo­va da po­ga­đam mre­že.

Za­ni­mlji­vo je bi­lo iz­me­đu dva po­lu­vre­me­na, kad je tre­ner ka­de­ta Par­ti­za­na Vla­di­mir Je­šić iz­dao po­seb­na uput­stva Sa­me­du Ba­žda­ru.

- Po­čeo sam su­sret kao ve­zi­sta, a u na­pa­du sam za­i­grao od 46. mi­nu­ta, i vi­de­lo se ka­ko se sve za­vr­ši­lo. Vi­še mi le­ži me­sto špi­ca, ma­da mi je ulo­ga ofan­ziv­nog ve­zi­ste iza­zov godi­na­ma. Tre­ner Je­šić vra­ti­će me ve­ro­vat­no u ve­zni red, jer me vi­di kao kre­a­to­ra igre, ko zna, mo­žda me već na sle­de­ćoj utak­mi­ci po­no­vo u dru­gom po­lu­vre­me­nu pre­ba­ci u na­pad i po­stig­nem još go­lo­va!

Se­ća se Ba­ždar i pret­hod­ne go­le­a­de.

- Po­sti­gao sam šest go­lo­va pro­šle se­zo­ne u Bor­či, igra­ju­ći za mla­đe ka­de­te Par­ti­za­na, kao ve­zni igrač. Po­be­di­li smo BSK 9:0.

Sle­de­ći pro­tiv­nik je Rad.

- Ne bih imao ni­šta pro­tiv da po­no­vo po­stig­nem gol u pr­vom a re­ci­mo dva ili tri u dru­gom de­lu igre.

Ne­ma, ka­že Ba­ždar, amaj­li­ju, ne no­si ni­šta is­pod dre­sa...

- Mno­gi mo­ji vr­šnja­ci, kao i sta­ri­ji od me­ne ima­ju obi­čaj da is­pod dre­sa obu­ku, reci­mo, ma­ji­cu sa li­kom Me­si­ja ili Ro­nal­da ili ne­kog od fud­ba­le­ra sa ovih pro­stora. Ni­kad ni­sam ne­ku od fud­bal­skih le­gen­di no­sio is­pod dre­sa, sa gr­bom klu­ba za ko­ji igram, ma­da obo­ža­vam da gle­dam ve­li­ke utak­mi­ce i sjaj­ne fud­ba­le­re. Ta­ko se naj­bo­lje uči, po­go­to­vo gle­da­ju­ći me­če­ve Li­ge šam­pi­o­na.

Po­ni­kao je u ško­li fud­ba­la Ajaks, oda­tle je oti­šao u Pa­zar ju­ni­ors, oda­kle se upu­tio u naš glav­ni grad.

- Imao sam tu sre­ću da još kao de­čak za­i­gram za Ajaks, a to mno­gi sa­nja­ju. Le­po zvu­či kad ka­žeš ne­ko­me da no­siš dres Ajak­sa, pa ma­kar to bio i iz No­vog Pa­za­ra. Me­ni se po­sre­ćilo da po­sle Ajak­sa igram u Par­ti­za­nu, a vo­leo bih da iz Hum­ske uli­ce odem upra­vo u slav­ni evrop­ski klub iz Ho­lan­di­je.

Fud­bal­ska bu­duć­nost Sr­bi­je u li­ku i de­lu Sa­me­da Ba­žda­ra po­tvr­đu­je da je iz­me­đu osta­lih i No­vi Pa­zar rud­nik, sport­sko bla­go Sr­bi­je. Na tre­nu­tak se pri­se­tio naj­bli­žih sa­rad­ni­ka u fud­ba­lu.

- Ne smem da iz­o­sta­vim, na­lju­ti­će se ako ga ne po­me­nem, u pi­ta­nju je De­mir Spi­ca, moj kon­di­ci­o­ni tre­ner. Po­ma­že mi kao i nje­gov ko­le­ga u Par­ti­za­nu Ka­ži­mir Što­kić. Sjaj­no sa­ra­đu­jem sa še­fom Vla­di­mi­rom Je­ši­ćem i po­moć­nim tre­ne­rom Ste­va­nom Ba­te­som, pa otu­da i ova­ko div­na fud­bal­ska ko­mu­ni­ka­ci­ja na te­re­nu u vi­du ovih go­lo­va. A, bi­će ih još sa­mo da je zdra­vlja, sre­ća se za­slu­žu­je. Ja sam je ste­kao mar­lji­vim i pro­fe­si­o­nal­nim radom od ma­lih no­gu – re­kao je Sa­med Ba­ždar Par­ti­za­nov ve­zni igrač sa iz­ra­že­nim golge­ter­skim ose­ća­jem, u šta je već uve­rio fud­bal­sku Sr­bi­ju.

Lja­jić za pri­mer

Ba­ždar ima ido­la, u pi­ta­nju je – su­gra­đa­nin.

- Uzor mi je Adem Lja­jić. Ugle­da­ću se na de­te Par­ti­za­na, mog No­vo­pa­zar­ca i re­pre­zen­ta­tiv­ca Sr­bi­je. Ra­di se o do­brom čo­ve­ku, sjaj­nom fud­ba­le­ru ko­me že­lim da na­pra­vi div­nu ka­ri­je­ru. Vo­lim da gle­dam utak­mi­ce na naj­ve­ćim tak­mi­če­nji­ma, a po­go­to­vo Li­ge šam­pi­o­na, svi­đa mi se ka­ko na te­re­nu iz­gle­da Bel­gi­ja­nac Ke­vin de Bruj­ne, ka­pi­ten re­pre­zen­ta­ci­je i sjaj­ni igrač Man­če­ster si­ti­ja.

Bu­du­ći fi­zi­o­te­ra­pe­ut

Ba­ždar ni­je za­ne­ma­rio obra­zo­va­nje.

- Đak sam me­di­cin­ske ško­le u No­vom Pa­za­ru, van­red­no učim jer mi ta­ko dik­ti­ra­ju oba­ve­ze u fud­ba­lu. Bi­ću u bli­skoj bu­duć­no­sti pro­fe­si­o­nal­ni fud­ba­ler, ve­ru­jem u ne­kom ve­li­kom klu­bu, a fi­zi­o­te­ra­pe­ut u slo­bod­no vre­me. To će mi ujed­no bi­ti i dru­gi po­sao i za­do­volj­stvo kad ne bu­de fud­ba­la. Vo­lim da gle­dam fil­mo­ve, ne de­lim ih na do­ma­će i stra­ne, ta­ko se naj­lak­še opu­stim – ne kri­je Sa­med Ba­ždar.