GRUJIĆ OSVOJIO PRVI TROFEJ - Super kup za početak

Porto završava 2020. godinu sa tri trofeja. Zmajevi su osvojili prvenstvo i Kup Portugalije, a u trofejnu vitrinu su vratili i Super kup pobedom za vikend protiv najvećeg rivala Benfike (2:0).

U slavlju Zmajeva na stadionu u Aveiru učestvovao je i Marko Grujić. Pehar koji Portu donosi samo prestiž u odnosu na lisabonske Orlove, za repreztivca Srbije je pokazatelj da je napravio dobar izbor kad je odlučio da karijeru nastavi na Pirinejskom poluostrvu.

- U Portu sam tek dva meseca i već imam trofej, prvi u inostranoj karijeri. To je dokaz da je dolazak u Portugaliju bio odličan potez, a kako stoje stvari kolekcija bi za nekoliko meseci mogla da bude veća - rekao je Grujić sumirajući uspešan početak u Portu.

Da li ste u borbi za trofej osetili veliki rivalitet Porta i Benfike, iako nije bilo publike da „podgreje“ atmosferu?

- Danima pre utakmice je pričano samo kako da pobedimo. Ekipa je puna stranaca i možda neki ne razumeju šta znači taj rivalitet. Ja sam mogao da pretpostavim, jer znam šta je „večiti derbi“ Crvene zvezde i Partizana i slušao sam poređenja sa derbijem Porta i Benfike. Pritisak je podizao trener Konseisao. On je Portugalac, igrao je u Portu i najbolje zna koliko je klubu važna pobeda protiv Benfike.

Porto i Benfika nisu gradski rivali. Šta pored borbe za trofej podiže rivalitet?

- Još nisam u sve pronikao, ali koliko sam shvatio u Portu se usuđuju da kažu da žive u najlepšem gradu i da je u sve bolje nego u Lisabonu. Zbog toga rivalitet prevazilazi klupske okvore, duel Porta i Benfike je rivalite gradova.

U Portu ste od oktobra. Da li ste uspeli da se prilagodite novom klubu, gradu, zemlji, ligi...

- Polako napredujem. Pre nego što sam došao nisam znao ni reč portugalskog. U Portu sam pored domaćih igrača zatekao Južnoamerikance i Afrikance. Niko ne govori engleski, nemački da i ne pominjem. Neko zna poneku reč, pa se snalazimo u komunikaciji.

Na terenu se taj nedostatak komunikacije ne primećuje... Već ste odigrali jedanaest utakmica.

- Na terenu je lakše. Svi pričamo jezikom fudbala.

Kako se sporazumevate sa trenerom Konseisaoom? I on je Portugalac.

- Sa trenerom je lakše. Konseisao se sporazumeva na nekoliko jezika. Govori italijanski, služi se španskim, solidno govori engleski... Sa trenerom mi je najlakše da razgovaram.

Bilo vam je, ipak, potrebno skoro mesec dana da ubedite Konseisaoa da vas uvrsti u tim..

- Nije bilo ubeđivanja. Sreća je da sam došao kod trenera kakav je Konseisao. Promenio sam zemlju, ligu, podneblje... Konseisao je sve to odlično razumeo i polako me je prilagođavao klubu. Neke utakmice sam igrao po nekoliko minuta, neke cele... Trener me nije odmah „bacio u vatru“ zato što sam došao iz Liverpula, iz velikog kluba. Dao mi je vremena da shvatim gde sam došao i šta Porto od mene očekuje.

Da li je period prilagođavanja završen?

- Mislim da jeste. Bilo mi je potrebno malo vremena da se vratim na ono što sam proživljavao u Crvenoj zvezdi i donekle u Liverpulu, a izgubio u Herti. U nemačkom klubu nije bilo rezultatskog pritiska. Pobede nisu proslavljane, ali se niko nije nervirao ni zbog poraza. Dešavalo se da izgubimo utakmicu, a da sledećeg dana svi dođu na trening veseli. U Portu je drugačije. Ništa osim pobede nije prihvatljivo. Ovde ni pobeda 1:0 nije dovoljno dobra. Čak i kad pobedimo trener dođe nervozan i ljut što nije bilo bolje.

Kako vi podnosite taj pritisak?

- Meni lično to odgovara. Kad igramo protiv slabijih timova, protiv kojih smo favoriti, trener Konseisao traži da nađemo načina da se motivišemo i da budemo bolji. Sad primećujem da mi je to nedostajal u Herti.

Može li ekipa Porta da izdrži pritisak koje nosi zahtev da osvoji, odnosno odbrani trofeje?

- Porto je klub koji uvek traži više. Takvi su i navijači. Ne mogu da dolaze na utakmice, ali pričaju mi u klubu koliko su navijači vatreni i zahtevni. Publike je bilo samo na utakmici protiv Olimpijakosa u Ligi šampiona. Na stadion je moglo oko 5.000 navijača. I tako mali broj je napravio sjajnu atmosferu. Nadam se da će se publika uskoro vratiti, želim da osetim i ja tu čuvenu „južnjačku atmosferu“ na stadionima.

Kakvi su utisci o portugalskoj ligi?

- Porto, Benfika i Sporting su kvalitetno ispred svih. Braga je u svojoj kategoriji. Ostali su uglavnom podjednaki. Nisam još igrao protiv svih, pa ne mogu ni da procenim ko je kakav. Čujem da su budžeti klubova porasli, a to znači i da su mogli da dovedu bolje igrače, uglavnom Južnoamerikance. Najviše je Brazilaca, a ko je bolji u fudbalu od Brazilaca?

Lako ste u Ligi šampiona prošli grupu i plasirali se u osminu finala...

- Imali smo grupu u kojoj je mogao da se igra lep fudbal. Posao smo završili sa četiri pobede protiv Marselja i Olimpijakosa. Utakmice protiv Mančester sitija su došle kao začin, prilika da se odmorimo protiv najjačih.

Koliko Porto može u Ligi šampiona?

- U osmini finala igraćemo protiv Juventusa. Čini mi se da Juventus nije tim iz prethodnih godina i da su naše šanse dosta velike. Veliki deo posla možemo da uradimo u prvoj utakmici na našem stadionu. Ako prođemo u četvrtfinale, svašta može da se desi. Sreća u žrebu, naš dobar dan, loš dan protivnika... Da ne pričamo sada o tome. Daleko je i februar, kad ćemo igrati protiv Juventusa.

Ambicije u Portugaliji sigurno su svima jasne...

- Odbrana titule se podrazumeva kao zadatak. Videćemo da li ćemo u tome uspeti. Trenutno je prvi Sporting. Svi očekuju da Sporting padne u formi i da ga Benfika i mi preteknemo i nastavimo borbu za titulu. U Super kupu smo pokazali da smo jači od Benfike. Protiv Sportinga igraćemo 19. januara, pa ćemo da vidimo ko je kakav - završio je Marko Grujić, vezista Porta.