ГРУЈИЋ ОСВОЈИО ПРВИ ТРОФЕЈ - Супер куп за почетак

Порто завршава 2020. годину са три трофеја. Змајеви су освојили првенство и Куп Португалије, а у трофејну витрину су вратили и Супер куп победом за викенд против највећег ривала Бенфике (2:0).

У слављу Змајева на стадиону у Авеиру учествовао је и Марко Грујић. Пехар који Порту доноси само престиж у односу на лисабонске Орлове, за репрезтивца Србије је показатељ да је направио добар избор кад је одлучио да каријеру настави на Пиринејском полуострву.

- У Порту сам тек два месеца и већ имам трофеј, први у иностраној каријери. То је доказ да је долазак у Португалију био одличан потез, а како стоје ствари колекција би за неколико месеци могла да буде већа - рекао је Грујић сумирајући успешан почетак у Порту.

Да ли сте у борби за трофеј осетили велики ривалитет Порта и Бенфике, иако није било публике да „подгреје“ атмосферу?

- Данима пре утакмице је причано само како да победимо. Екипа је пуна странаца и можда неки не разумеју шта значи тај ривалитет. Ја сам могао да претпоставим, јер знам шта је „вечити дерби“ Црвене звезде и Партизана и слушао сам поређења са дербијем Порта и Бенфике. Притисак је подизао тренер Консеисао. Он је Португалац, играо је у Порту и најбоље зна колико је клубу важна победа против Бенфике.

Порто и Бенфика нису градски ривали. Шта поред борбе за трофеј подиже ривалитет?

- Још нисам у све проникао, али колико сам схватио у Порту се усуђују да кажу да живе у најлепшем граду и да је у све боље него у Лисабону. Због тога ривалитет превазилази клупске окворе, дуел Порта и Бенфике је ривалите градова.

У Порту сте од октобра. Да ли сте успели да се прилагодите новом клубу, граду, земљи, лиги...

- Полако напредујем. Пре него што сам дошао нисам знао ни реч португалског. У Порту сам поред домаћих играча затекао Јужноамериканце и Африканце. Нико не говори енглески, немачки да и не помињем. Неко зна понеку реч, па се сналазимо у комуникацији.

На терену се тај недостатак комуникације не примећује... Већ сте одиграли једанаест утакмица.

- На терену је лакше. Сви причамо језиком фудбала.

Како се споразумевате са тренером Консеисаоом? И он је Португалац.

- Са тренером је лакше. Консеисао се споразумева на неколико језика. Говори италијански, служи се шпанским, солидно говори енглески... Са тренером ми је најлакше да разговарам.

Било вам је, ипак, потребно скоро месец дана да убедите Консеисаоа да вас уврсти у тим..

- Није било убеђивања. Срећа је да сам дошао код тренера какав је Консеисао. Променио сам земљу, лигу, поднебље... Консеисао је све то одлично разумео и полако ме је прилагођавао клубу. Неке утакмице сам играо по неколико минута, неке целе... Тренер ме није одмах „бацио у ватру“ зато што сам дошао из Ливерпула, из великог клуба. Дао ми је времена да схватим где сам дошао и шта Порто од мене очекује.

Да ли је период прилагођавања завршен?

- Мислим да јесте. Било ми је потребно мало времена да се вратим на оно што сам проживљавао у Црвеној звезди и донекле у Ливерпулу, а изгубио у Херти. У немачком клубу није било резултатског притиска. Победе нису прослављане, али се нико није нервирао ни због пораза. Дешавало се да изгубимо утакмицу, а да следећег дана сви дођу на тренинг весели. У Порту је другачије. Ништа осим победе није прихватљиво. Овде ни победа 1:0 није довољно добра. Чак и кад победимо тренер дође нервозан и љут што није било боље.

Како ви подносите тај притисак?

- Мени лично то одговара. Кад играмо против слабијих тимова, против којих смо фаворити, тренер Консеисао тражи да нађемо начина да се мотивишемо и да будемо бољи. Сад примећујем да ми је то недостајал у Херти.

Може ли екипа Порта да издржи притисак које носи захтев да освоји, односно одбрани трофеје?

- Порто је клуб који увек тражи више. Такви су и навијачи. Не могу да долазе на утакмице, али причају ми у клубу колико су навијачи ватрени и захтевни. Публике је било само на утакмици против Олимпијакоса у Лиги шампиона. На стадион је могло око 5.000 навијача. И тако мали број је направио сјајну атмосферу. Надам се да ће се публика ускоро вратити, желим да осетим и ја ту чувену „јужњачку атмосферу“ на стадионима.

Какви су утисци о португалској лиги?

- Порто, Бенфика и Спортинг су квалитетно испред свих. Брага је у својој категорији. Остали су углавном подједнаки. Нисам још играо против свих, па не могу ни да проценим ко је какав. Чујем да су буџети клубова порасли, а то значи и да су могли да доведу боље играче, углавном Јужноамериканце. Највише је Бразилаца, а ко је бољи у фудбалу од Бразилаца?

Лако сте у Лиги шампиона прошли групу и пласирали се у осмину финала...

- Имали смо групу у којој је могао да се игра леп фудбал. Посао смо завршили са четири победе против Марсеља и Олимпијакоса. Утакмице против Манчестер ситија су дошле као зачин, прилика да се одморимо против најјачих.

Колико Порто може у Лиги шампиона?

- У осмини финала играћемо против Јувентуса. Чини ми се да Јувентус није тим из претходних година и да су наше шансе доста велике. Велики део посла можемо да урадимо у првој утакмици на нашем стадиону. Ако прођемо у четвртфинале, свашта може да се деси. Срећа у жребу, наш добар дан, лош дан противника... Да не причамо сада о томе. Далеко је и фебруар, кад ћемо играти против Јувентуса.

Амбиције у Португалији сигурно су свима јасне...

- Одбрана титуле се подразумева као задатак. Видећемо да ли ћемо у томе успети. Тренутно је први Спортинг. Сви очекују да Спортинг падне у форми и да га Бенфика и ми претекнемо и наставимо борбу за титулу. У Супер купу смо показали да смо јачи од Бенфике. Против Спортинга играћемо 19. јануара, па ћемо да видимо ко је какав - завршио је Марко Грујић, везиста Порта.