ZLOČIN BEZ KAZNE: Kako su uništeni snovi jednoj generaciji koja je mogla da ispiše istoriju

PIŠE: Marija Stojanović

Snovi se neće ostvariti. Želje neće biti ispunjene. Istorija srpskog rukometa ni ovog puta neće biti ispisana. Jedna dobra i kvalitetna generacija ostala je bez Olimpijskih igara.

Sve te snove uspeo je da im uništi selektor Ljubomir Obradović uz podršku Rukometnog saveza Srbije. Pet godina propasti, pola decenije bačenih u bunar, loših rezultata i odnosa, katastrofalnog rada, nisu bili dovoljni ni za novu predsednicu RSS, Milenu Delić da napravi rez, baš kao prethodno ni za Božidara Đurkovića. Ali doćićemo i do toga...

SVE JE BILO LOŠE

Krenimo redom. Ljubomir Obradović je uspeo da uništi sjajnu generaciju u najboljim igračkim godinama, baš u momentu kad je ekipa trebalo da stavi krunu na karijeru. Za pet godina na klupi Srbije nije uradio apsolutno ništa!

Ne, šesto mesto nije uspeh, niti su izborene kvalifikacije njegova zasluga, to je bio plod velike borbe i zajedništva. Istog onog koji je upravo on uspeo da uništi, zgazi, baš kao i samopouzdanje igračica.

Psiholog po struci, nije uspeo psihiloški da spremi ekipu, da im ulije nadu, veru, da ih ohrabri, podigne samopouzdanje. Imala je ova ekipa želju, volju, borbenost, niko više od njih nije želeo da se plasira na Olimpijske igre, ali nestručno vođenje godinama unazad nije moglo da da rezultate.

JUNACI BEZ KOMANDANTA

Reklo bi se posle bitke su svi junaci, ali na ovom primeru nije tako. Junaci ove krvave drame u kojoj se odigrao pravi zločin nad njima, su na vreme upozorovali na posledice, govorili da će biti poguban ishod ako se krene u rat sa ovim vođom.

Vapaj ranjenika tada niko nije čuo, zapravo jeste, ali nije želeo da sagleda gubitke nemerljivih razmera, pa je ostavio glavnog komandanta da predvodi ranjivu četu. Odveo ih je u smoubilački boj bez strategije, taktike, štita, municije, goloruke, nespremne za krvavu borbu u kojoj su se na kraju prebrojavali ranjeni.

Godinama sa Obradovićem nije ništa funkcionisalo, loš rad, treninzi, priprema utakmice, vođenje, odabir igračica po principu „volim i ne volim“, a ne „dobra i loša“, pa sve do očajne komunikacije.

Selektor mesecima nije pozvao ni jednu igračicu, o čemu su devojke u nekoliko navrata govorile čak i bivšem predsedniku Božidaru Đurkoviću, nemom na sve njihove reči. Rekao je Mileni Delić da je komunicirao sa njima, da im je dao plan i program, a to, ispostavilo se, nije bilo tačno.

JEDINI BEZ TRENERA GOLMANA

Da li je sujeta ili nešto drugo, ali Srbija je jedina reprezentacija na svetu koja nema kondicionog trenera i trenera golmana?!

Kako je moguće da selekcija koja uvek ima očekivanja na velikim takmičenjima nema nikoga ko će voditi brigu o njoj?

Da li je moguće da su golmani prepušteni sami sebi, da na utakmicu odlaze nepripremljeni, bez analize, bez konkretnih saveta...

Svaka ozbiljna ekipa ima bar jednog kondicionog trenera, Obradović je na pomen da se dovede neko i pomogne imao odgovor – „šta će mi“.

BEZ IJEDNE MLADE IGRAČICE

Za pet godina koliko je selektor ni jednu mladu igračicu nije uveo u državni tim. Zapravo, bilo ih je nekoliko, na prste jedne ruke da se prebroje, ali samo na po jednoj akciji. Posle toga bi odlazile u zaborav. Pogotovo ako igraju na poziciji levog beka. Slučajnost? Teško.

Jer kako objasniti nepozivanje Jovane Kovačević godinama, devojke koja sa takvom lakoćom postiže golove, prvi je strelac rumunske lige ili Mitrovićeve, sjajnog beka koja pruža maestralne partije u Francuskoj. Aleksandra Vukajlović i Jovana Jovović, dva bisera našeg rukometa su u startu eliminisana...

Ništa ovo ne bi bilo čudno da Obradović umesto njih nije pozivao igračice koje ne igraju u klubovima ili igraju u drugim ligama, ili recimo onu koju se tek porodila, igrala vidno nespremne. Bilo je tu igračica koje nisu godiinu dana igrale, neke nisu imale ni klub, ali su za Srbiju dolazile ni same ne znajući kako... Koliko je tu samo grešaka iz ličnih interesa napravljeno, elaborat da se napravi.

SAVEZ DAO ODREŠENE RUKE

Prethodno rukovodstvo je dovelo Obradovića, dalo mu odrešene ruke do te mere da je u jednom momentu u isto vreme bio selektor i muške i ženske reprezentacije! Nezapamćemo u svetu!

Posle svega, kako je moguće da Obradović ostane na klupi repezentacije toliko godina?

Milena Delić je rekla da je bila upoznata sa svim problemima, ali da nije mogla da pretpostavi u kojoj su oni meri veliki, da je znala ne bi dozvolila da ostane na klupi. Čitav rukometni svet je bio upoznat, znao je Đurković, znala je i Delićeva poslednja tri meseca, ali je Obradović ostao nedodirljiv.

Tako je jedna vojska puštena u rat sa saznanjem da se iz njega niko neće vratiti.