Jurij Gagarin – Put do zvezda Prvi as kosmosa

Za Žurnal piše: Zoran S. Avramović, direktor CRVENA ZVEZDA MARKETING

Šezdeset godina i jeste i nije neko vreme da bismo se opredelili prema pojavama i procesima, ali svakako jeste dovoljno vremena da čovečanstvo zapamti jedinstven događaj. I nikad ne zaboravi.

12. april 1961. godine. Jurij Gagarin, prvi čovek koji je poletio u svemir, u osvajanje kosmosa. Taj Dan je i proglašen Danom Kosmonautike, Jurija su proglašavali Prvim Sinom Zemlje, Prvim Asom Kosmosa, bio je Velika Zvezda od prijema kod engleske kraljice do japanskog cara...

Smešila mu se „holivudska“ karijera. Ipak, Jurij se vratio u Zvezdani Grad rekavši da se nije opredelio da bude astronaut samo jednom, pa da onda odustane.

Citat iz njegove knjige „ Put do Zvezda“: „Nisam imao pravo da tražim mirnu luku i usidrim se na prvom pristaništu“.

„Ne postoji tako stara tema da se na nju nikada ne može reći nešto novo“

Fjodor Mihailovič Dostojevski

Jurij Gagarin je pored svih odlikovanja proglašen i zaslužnim sportistom tadašnjeg SSSR-a. Bio je uspešan hokejaš, odbojkaš i košarkaš. Zimski sportovi se ne računaju, jer mu je to bio deo redovne obuke. Bio je kao vispren i nepredvidiv plejmejker i kapiten kluba „ Kosmos“ , ali mu je otac sugerisao da se ipak posveti letenju...

Postoji knjiga Jurija Aleksijeviča „ Put u kosmos“ u kojoj se objašnjava da je se Gagarinu košarka svidela zbog brzine, punoće života i da postoji kolektivni duh... Igra u kojoj ubacivanje lopte kroz obruč iz punog trka i iz skok šuta povećavaju oštrinu vida, pre-cizost i koordinaciju pokreta...

Bio je Jurij na treningu čuvenog CSKA , istina kao počasni član, i bio prijatelj sa Aleksandrom Gomeljskim...

Sedamdesetih godina je i održavan „Gagarinov Memorijal“. FIBA redovno na svom Instagram nalogu obeležava 12 . april, a zanimljiv je, ujedno  duhovit i smislen jedan od komentara:“ Pik prve runde drafta od strane – Raketa“.

Nije Jurij imao neke „vanzemaljske“ predispozicije da bude tako uspešan. Niti za vrhunskog sportistu niti za prvog čoveka u svemiru. Bio je visok toliko, koliko je bio visok, sin stolara, školovao se za livca...

Ali, imao je srce, imao je „srce“... I slušao trenere i instruktore.... Kada je jednom, letevši uzviknuo „Kakva lepota“...njegov instruktor letenja Vasiljev mu je skrenuo pažnju: “Ne skrećite pažnju sa instrumenata... Emocije su uvek tu... ali posao je posao“.

Knjiga „Put do Zvezda“ je puno više od zapisa Prvog Sina Zemlje... Ona ukazuje da su umovi kao padobrani i da funkcionišu jedino kad su otvoreni i da nedostatak vere – ne u religioznom kontekstu, je razlog zašto se bojimo izazova.

Knjiga ukazuje ili bar  opominje da rezultat – u sportskom smislu nije rezultat okolnosti, već da je postignuće rezultata svakog od nas je rezultat  naših odluka.

Dete koje čita postaje osoba koja misli... Jurij je mnogo toga pročitao pre ne-go što je poleteo...

POEHALI!

A, trenirajući i hokej i odbojku zapamtio je reči trenera da pravog čoveka čine toplo srce, hladan um, jake ruke i čista savest.

Put do zvezda u sportskom smislu je trasiran samosvešću, disciplinom, dobrom organizacijom... A pre svega visokim stepenom tolerancije na frustraciju... Pojednostavljeno: nema odustajanja!

Jedan od najpoznatijih svetskih eksperta iz  oblasti psihologije uspeha, Džon Ron je pisao: kada nismo sigurni da dođemo do nekog cilja uvek sebi postavimo četiri pitanja: zašto, zašto da ne, zašto ne ja, i zašto ne sad?

Svaki uspeh je potpun ako se osećamo dobro u svojoj koži. I uvek bi trebalo da se radi o tome da dođemo u priliku da naši idoli postanu naši rivali. Nikako neprijatelji!

Jer, kad bismo uradili sve ono što smo realno sposobni, bili bismo fascinirani sobom. Figurativno, čak i kad ciljamo prema mesecu i promašimo ga, stićićemo među zvezde...

Dosegnuti zvezdane sportske visine, doživeti zvezdane trenutke i biti među zvezdama oduvek je bila večna težnja i inspiracija svakog sportiste.

Uspevali su oni, koji su svoje ciljeve postavljali visoko, pomerali granice i krenuli,
PUTEM DO ZVEZDA!!!