Volfango Pođi - vuk sa srcem jagnjeta

Koliko je dostignuće pobediti strah, znaju oni koji su u tome uspeli, možda još više oni koji se bore da to učine. Volfango Pođi, srpski zet iz Firence, posle jedne takve velike pobede počeo je sa humanim triatlonskim misijama. Bliži se početak jedne od nekolicine Pođijevih dobročiniteljskih akcija, koju sprovodi u saradnji sa fondacijom Novaka Đokovića.

- Kad sam došao na ideju da biciklom pređem put od Firence do Beograda, želeo sam da da napravim nešto za Srbiju, zemlju u kojoj sam se od prvog trenutka osetio kao kod kuće. Pričao sam sa profesorom Miljanom Grbovićem, koji me je posavetovao da napišem pismo Đokovićevoj fondaciji, što sam i učinio prošlog jula. Naišao sam na izuzetno pozitivan prijem i dogovorili smo se da prikupimo sredstva za obrazovanje dece u Vajskoj – počeo je priču Pođi o projektu „Biciklom do znanja”.

Humanim akcijama nekadašnjeg odbojkaša, prethodila je pobeda nad samim sobom. Strah je pobedio u 38. godini, upravo u Beogradu, u školi plivanja četvorostrukog olimpijca Vladana Markovića na bazenu „25. maj”.

- Zbog straha od vode na moru i bazenu uvek sam išao samo dokle mogu da stojim na nogama. Želju da se bavim triatlonom blokirao mi je upravo taj strah. Tada sam saznao da mi sestra boluje od multiple skleroze i počeo drugačije da razmišljam o životu, shvatio da je vreme da se borim za nešto veće, dok još imam snage i dok sam zdrav. Odlučio sam da probam i krenuo na časove plivanja.

Uporedo je vozio biciklu i trčao. Posle nekih šest meseci oprobao se i na prvom triatlonu.

- Na tom takmičenju se plivalo 750 metara. Imao sam veliki strah, ali uspeo sam da izađem iz vode. Poslednji... Moja trka je počela onog trenutka kad sam izašao iz vode. Na cilju su me dočekali supruga, sestra, dete i proslavili sa mnom veliki lični uspeh, pokazao sam sebi da mogu sve da postignem ukoliko se trudim.

Takmičio se potom na polu-Ajronmenu da bi prikupio pomoć za Asocijaciju multipleks skleroze, istrčao maraton da bi se kupili aparati za pedijatrijsko odeljenje dečje bolnice u Firenci, pa Ajronmen za Onkološki institut regije Romanja...

- Trke koje traju po deset sati fizički su teške, još više psihički. Pomislio sam više puta „teško je”, „ne mogu više”, ali onda pomislim na ljude koji se bore sa bolešću, koji su mi se zahvaljivali kad su čuli da prikupljam pomoć za njih, kojima je stvarno teško. Ne možeš da odustaneš - zbog sebe, onih koji te čekaju na cilju i bodre te, i naravno ljudi kojima je potrebna pomoć.

Put od Firence do Beograda biće podeljen u osam etapa. U slučaju nepredviđenih pandemijskih prepreka Volfango je sa braćom napravio i alternative. Polazak je planiran za 14. maj, a finiš 22. maja na dan kad su rođeni Novak Đoković i njegova supruga.

- Novak je veliki primer ne samo sportistima, već i svim ljudima da ne odustaju i bore se za svoje ciljeve. Takođe i po tome da mnogo radi za svoju zemlju. Navijam za sve sportiste iz Srbije, bili su mi veliki primer u životu. U Srbiji se svi od malih nogu bave sportom, svakodnevno možete da vidite decu sa loptom na ulici, na terenima, u parkovima, što u drugim zemljama nije slučaj - istakao je Pođi, Firentinac, Vuk sa jagnjećom dušom.