Волфанго Пођи - вук са срцем јагњета

Колико је достигнуће победити страх, знају они који су у томе успели, можда још више они који се боре да то учине. Волфанго Пођи, српски зет из Фиренце, после једне такве велике победе почео је са хуманим триатлонским мисијама. Ближи се почетак једне од неколицине Пођијевих доброчинитељских акција, коју спроводи у сарадњи са фондацијом Новака Ђоковића.

- Кад сам дошао на идеју да бициклом пређем пут од Фиренце до Београда, желео сам да да направим нешто за Србију, земљу у којој сам се од првог тренутка осетио као код куће. Причао сам са професором Миљаном Грбовићем, који ме је посаветовао да напишем писмо Ђоковићевој фондацији, што сам и учинио прошлог јула. Наишао сам на изузетно позитиван пријем и договорили смо се да прикупимо средства за образовање деце у Вајској – почео је причу Пођи о пројекту „Бициклом до знања”.

Хуманим акцијама некадашњег одбојкаша, претходила је победа над самим собом. Страх је победио у 38. години, управо у Београду, у школи пливања четвороструког олимпијца Владана Марковића на базену „25. мај”.

- Због страха од воде на мору и базену увек сам ишао само докле могу да стојим на ногама. Жељу да се бавим триатлоном блокирао ми је управо тај страх. Тада сам сазнао да ми сестра болује од мултипле склерозе и почео другачије да размишљам о животу, схватио да је време да се борим за нешто веће, док још имам снаге и док сам здрав. Одлучио сам да пробам и кренуо на часове пливања.

Упоредо је возио бициклу и трчао. После неких шест месеци опробао се и на првом триатлону.

- На том такмичењу се пливало 750 метара. Имао сам велики страх, али успео сам да изађем из воде. Последњи... Моја трка је почела оног тренутка кад сам изашао из воде. На циљу су ме дочекали супруга, сестра, дете и прославили са мном велики лични успех, показао сам себи да могу све да постигнем уколико се трудим.

Такмичио се потом на полу-Ајронмену да би прикупио помоћ за Асоцијацију мултиплекс склерозе, истрчао маратон да би се купили апарати за педијатријско одељење дечје болнице у Фиренци, па Ајронмен за Онколошки институт регије Ромања...

- Трке које трају по десет сати физички су тешке, још више психички. Помислио сам више пута „тешко је”, „не могу више”, али онда помислим на људе који се боре са болешћу, који су ми се захваљивали кад су чули да прикупљам помоћ за њих, којима је стварно тешко. Не можеш да одустанеш - због себе, оних који те чекају на циљу и бодре те, и наравно људи којима је потребна помоћ.

Пут од Фиренце до Београда биће подељен у осам етапа. У случају непредвиђених пандемијских препрека Волфанго је са браћом направио и алтернативе. Полазак је планиран за 14. мај, а финиш 22. маја на дан кад су рођени Новак Ђоковић и његова супруга.

- Новак је велики пример не само спортистима, већ и свим људима да не одустају и боре се за своје циљеве. Такође и по томе да много ради за своју земљу. Навијам за све спортисте из Србије, били су ми велики пример у животу. У Србији се сви од малих ногу баве спортом, свакодневно можете да видите децу са лоптом на улици, на теренима, у парковима, што у другим земљама није случај - истакао је Пођи, Фирентинац, Вук са јагњећом душом.