KORNER: Superligaška lakrdija

PIŠE: Zlatibor Repić

Ne treba biti preterano pametan pa posumnjati u brojne ishode minulog superligaškog kola. Manjak motivacije kod pojedinih ekipa, nasuprot imperativu pobeda kod njihovih protivnika, uzrok su čudnih rezultata u Novom Sadu, na Voždovcu i u Užicu. Pobede Rada protiv OFK Bačke i Javora u duelu sa Mačvom ne bi mogle da se svrstaju u istu kategoriju, jer su Bačkopalančani i Šapčani odavno otpisani iz elitnog ranga.

Srbija se pre par nedelja ustalasala zbog dojave iz UEFA da su dve utakmice Prve lige (Železničar – Borac i Trajal – Jagodina)  odigrane pod sumnjivim okolnostima, zbog enormnih uplata u stranim kladionicama. FSS je izgleda, samo tada obavezan da se pozabavi ishodima utakmica i oduzima klubovima bodove.

U Super ligi se, bar na prvi pogled, dešavaju mnogo sumnjivije stvari nego u rangu niže. Ugroženi klubovi preko noći izlaze iz krize i ostvaruju pobedonosne serije (Rad i Napredak) kad je najpotrebnije. Više od polovine učesnika društva najboljih pet kola pre kraja nije sigurno da li će i naredne sezone igrati u istoj konkurenciji.

Sve ono što, nažalost, imamo priliku da gledamo na našim terenima i nije čudno kad je liga proširena kako bi se zadovoljili mnogi interesi, jer lane nije bilo dovoljno 30 kola da se proglasi konačan plasman svih timova, već je sve poremetila pandemija koronavirusa, odnosno ukidanje plej-ofa i plej-auta. Smešno je bilo i izjašnjavanje klubova da žele više učesnika u eliti, a sada većina njih ne zna u kom će se rangu takmičiti sledeće sezone.

Spas za Srbiju bila bi jedino Super liga od 12 ili 10 klubova. Ako bi prva četiri mesta vodila u Evropu, a poslednja dva ili tri u niži rang ili baraž, onda bi svaka utakmica imala značaj i ne bi bilo manevarskog prostora za ovako iznenađujuće rezultate i neobjašnjive poraze pojedinih ekipa. Samo pod tim uslovom možemo očekivati napredak fudbala na ovim prostorima i razvoj igrača, uverili smo se bezbroj puta da je sve ostalo samo puko zadovoljavanje sebičnih klubaških interesa.