Crno-beli biseri žive dečački san

To su lepi maniri. Stvar kućnog vaspitanja. I takve stvari ne bi trebalo posebno da se ističu. Čak je dvojicu najmlađih prvotimaca Partizana pitanje i iznenadilo. Dok su odgovarali, na licu im se crtalo jasno: „Zar se to ne podrazumeva?!“.

Trebalo bi. Na žalost, nećete mnogo puta videti kako dvojica najmlađih na klupi ustanu kada god neko izlazi iz igre. Baš svaki put. Bez izuzetka.

I zato smo izabrali da baš tim „detaljem“ počnemo razgovor sa Nikolom Radovanovićem i Đorđijem Jovanovićem. Nekoliko minuta posle utakmice sa Splitom. I na njoj smo, više puta, videli kako Partizanovi biseri ustaju dok stariji saigrači izlaze iz igre.

- Poštovanje – uzvratili su, gotovo u isti glas dva bisera tima iz Humske.

Jovanović je malo „razradio“ priču...

- Najmlađi smo, imamo poštovanje prema starijim saigračima. Oni su i naši mentori, vodiči na koje se ugledamo.

Radovanović je klimnuo glavom. Znak da se slaže sa saigračem i „komšijom“. Dodao je i:

- Time i mi pokazujemo mlađima kako treba da se ponašaju kada jednog dana dođu u prvi tim.

I sve je to „dvosmerna ulica“. Jer – ubrzo je cela klupa ustajala njima. U znak podrške za svaki dobar potez, skok, koš, dobru odbranu. Svi zajedno su slavili. Ili ih bodrili kada bi pogrešili.

- I to nam mnogo znači – dodao je Jovanović.

Posebno...

- Kada znamo da smo nešto dobro uradili, njihova podrška je dodatni motiv, daje nam vetar u leđa da nastavimo još bolje da igramo.

Radovanović je imao posebno zapažanje:

- Svesni smo da smo slabiji od njih, pa i kad nešto pogrešimo, mnogo nam znači njihova podrška. Da ne padnemo, već da se što pre podignemo.

Zastao je, pa ponovio:

- Stvarno nam mnogo nam znači.

Tokom utakmice sa Splitom Radovanovića smo viđali i kako često „baca“ pogled ka klupi.

- Uglavnom u tim trenucima čujem trenera, pa ga pogledam da mi kaže šta sam pogrešio i šta treba da uradim – objasnio je.

Njihove priče su slične. Rođeni u razmaku od dva meseca, Jovanović u Podgorici, Radovanović u Nevesinju. Obojica su od prvog dana kada su uzeli basketaru u ruke, sanjali ovo što im se sada dešava – da zaigraju Partizan.

- Počeo sam treniram u Danilovgradu, kod trenera Borivoja Stanišića, od svoje sedme godine. U Partizanu sam već godinu i po dana – maksimalno je „rezimirao“ svoju biografiju Jovanović.

Radovanović je prvo probao fudbal, ali je vrlo brzo prešao u magični pravougaonik. Prvi klub mu je bio Velež, iz rodnog Nevesinja.

- Pošto nije bilo dobrih uslova da treniram u Nevesinju, prešao sam u Budućnost iz Bijeljine, gde sam bio tri godine pre nego što sam prešao u Partizan. To mi je stvarno bila želja.

Istini za volju, njihovo uključivanje u prvi tim nije išlo planski. Niti je bilo deo nekakvog sistema. Više je bilo iznuđeno rešenje, jer su povrede u jednom trenutku potpuno desetkovale Partizan. Ispostavilo se da je to bilo i dobro rešenje.

Ali, zanimalo nas je kako su se oni osećali kada su im rekli da će „sutra putovati sa timom u Zadar“. Gde su obojica upisala debi u ABA ligi. Kakav je osećaj probudilo saznanje da će biti deo prvog tima?

Radovanović je imao spreman odgovor:

- Meni je bio životni cilj bio da zaigram za prvi tim Partizana. I sam poziv na trening mi je mnogo značio, mnogo mi je podigao motivaciju, da nastavim da radim i treniram. Moje je sada da se borim i trudim, da iskoristim svaku moguću priliku.

Jovanović je „prepisao“ od starijeg saigrača:

- Poziv na trening prvog tima mi je dao još veći motiv da se borim i da tražim svoju šansu među svima njima.

Sad, kada praktično žive svoje dečačke snove, nije im teško ni da ustanu starijima, ni da skupe lopte i ostale rekvizite posle utakmice ili treninga...

- Ne, ništa nam nije teško – dodali su u glas.

Jer – obojica su svesna šta im znači svaki minut na treningu prvog tima, pa i minuti koje su u finišu sezone dobijali u ABA ligi.

- Postajemo čvršći i zreliji u igri, znamo kako da reagujemo u određenim situacijama – dodao je Jovanović.

Dečačke snove su ostvarili. Ali i dalje sanjaju velike snove.

- Voleo bih da osvojim ABA ligu sa Partizanom i igram Evroligu – otkrio nam je Radovanović.

Jovanović je na to dodao i...

- Da budem konstantan član u prvom timu. 

Za kraj – koliko su u ovom trenutku bolji igrači u odnosu na početak sezone ili trenutak kada su ušli u prvi tim.

- Rekao bih da smo zreliji – podvukao je Jovanović.

Jer...

- Ne možemo mi da kažemo da li smo bolji ili ne. To se vidi na terenu.

Zaključak je dao Radovanović...

- Mnogo nam je značio svaki minut na treningu prvog tima. To ne može da se poredi sa radom u juniorima. Koliko smo ovde naučili da igramo i čvršće i zrelije...