Vlatko Čančar: Jokić i Dončić - fantastični i van terena

Kakav li je fazon tokom klupske sezone svaki dan provoditi i igrati sa MVP NBA lige, a onda doći u reprezentaciju i raditi isto sa verovatno najdominantnijom košarkaškom figurom koja dolazi i polako osvaja planetu?

Na ovo pitanje koje smo postavili prvo u sebi, a onda i naglas, Vlatko Čančar se smeje sa očiglednim zadovoljstvom. Posle dominantne pobede nad Japanom, krilni igrač slovenačke reprezentacije je stao za Žurnal i pričao. Poredio. I, kao u onim dečijim knjižicama, nije mogao da pronađe prevelike razlike između Nikole Jokića i Luke Dončića.

- Mislim, stvarno – smeje se Čančar na činjenicu da je saigrač dvojice „posebnih”. – Imam mnogo sreće što sam sa tako fenomenalnim igračima. Odavno sam to rekao, da su oni kategorija za sebe. Zaista je neverovatno kako igraju, ali je pogotovu čudo što su oni van terena fantastični momci. Nema tu trunke bahatosti, stoje na zemlji.

Krilo Denvera stavljamo na muku pitanjem koje su karakterne razlike dvojice superstarova svetske košarke koji su rođeni na 40 kilometara i četiri godine razmaka jedan od drugog.

- Mnogo su oni slični, teško je pronaći razliku. Možda bih rekao da je Jokara malo mirniji, mora da bude agresivniji. Ponekad se ugasi. Ali, zna i on kad je bitno da „pojača”.

U ovom trenutku, međutim, svet priča o mlađem od dvojice mađioničara.

- Znam Luku mnogo dugo. Prvi put je to bilo na kampu za igrače do 16 godina. Ali, već je tada moglo da se vidi da je iznad svih nas drugih.

Vlatko Čančar je startni krilni centar reprezentacije i zasipa koševe protivnika. Ima i prostora za to.

- Lako je. Svi se fokusiraju na njega, tako da si ti otvoren sve vreme. Pre neki dan sam bio sam na trojci, recimo, pet sekundi! To nećete mnogo puta videti.

Vidi se da je nekadašnji igrač Mege željan košarke. U sezoni je odigrao 41 utakmicu i na terenu provodio 6,9 minuta.

- Naravno da kad ne igraš toliko mnogo, kad dobijaš minute na kašičicu, željan si igre. Posebno kad dođe reprezentacija. To je neki drugi nivo, druga čast. Nema lepšeg basketa nego u dresu državnog tima.

Tako Slovenija i izgleda na početku olimpijskog turnira u Saitami. Svi se smeju, klupa je uvek na nogama, glasnija bi bila možda čak i da su navijači tu... Dončić prvi skače sa stolice kada nije na terenu a saigrači su nešto dobro uradili.

- Stvarno od početka nosimo sjajnu hemiju. Nema veze kako se zoveš, ko si i gde igraš. Stvarno smo porodica i stojimo svi za jednog - jedan za sve – objasnio je Čančar, momak koji iz prvog reda uživa u umetnosti.

Rupnik: Luka voli da igra za svoju zemlju

U miks zoni, gde novinari „kupe” izjave od aktera tek završenog meča, bila je nesvakidašnja gužva za ove Olimpijske igre. Igrali su Japan i Luka Dončić. Ima logike. Ipak, kako superstar Dalasa nije baš uvek dostupan za medije, navalili su na sve njegove saigrače. I pričali o – Dončiću.

Luka Rupnik je između ostalog upitan i kako objašnjava strast sa kojom njegov imenjak i cimer igra za Sloveniju.

- On voli svoju zemlju, voli da igra za reprezentaciju. Nije to posao, nije takmičenje. To je uživanje za sve nas. Volimo da budemo jedni sa drugima, stalno se družimo. Mi smo kao jedna velika porodica.