ZASLUŽENA PENZIJA: Za nezaborav 169 medalja!

FILIP FILIPOVIĆ - Obeležio čitavu epohu

Filip Filipović je svakako jedan od najboljih i najtrofejnijih vaterpolista svih vremena. Rođen je 1987, sa 16 godina je bio priključen reprezentacije SCG na Evropskom prvenstvu u Kranju. U reprezentaciji je neprekidno od Svetske lige 2005. u Beogradu. Odigrao je 381. utakmicu i postigao 677 golova.

Možda najbolja levica svetskog vaterpola, više puta je bio MVP turnira. Podsetimo dva puta je to bio na Olimpijskim igrama, zatim na EP 2018 u Barseloni, SP u Šangaju 2011. Bio je član idealne olimpijske postave 2012. Za najboljeg igrača Starog kontinenta proglašen je 2009, 2014, 2016 i 2018, za najboljeg na svetu 2011.

Nekoliko puta je bio najubojitiji strelac na velikim takmičenjima. Od 2017. je kapiten reprezentacije. Po broju zlatnih medalja na evropskim prvenstvima – 6, najtrofejniji igrač

Nedavno je Ratko Rudić za njega napisao:

- U odlučujućim momentima na scenu stupaju veliki igrači, a Filip Filipović je takav.

U karijeri je sa reprezentacijom osvojio 34 medalje: Olimpijske igre : 4 (2,0,2), Svetska prvenstva 4 (2,1,1), Evropska prvenstva 8 (6,1,1), Svetski kup 2 (2,0,0,), Svetska liga 13 (12,0,1), Mediteranske igre 3 (2,0,1).

ANDRIJA PRLAINOVIĆ - Mozak svake ekipe

Andrija Prlainović je 2006. doneo odluku da igra za Srbiju i tako napravio najveći potez u karijeri, a koliko je dobio srpski vaterpolo ne treba ni da se govori. Rođen je 1987, prvo veliko takmičenje na kojem je igrao za reprezentaciju Srbije i Crne Gore je bio finalni turnir Svetske lige u Beogradu 2005. Od tada je stalni član nacionalnog tima. Za reprezentaciju je igrao 336 puta i postigao je 541 gol.

Igrač je kojeg su treneri smatrali svojom produženom rukom u bazenu. Pored njega su u klubovima rasli kasnije vrsni vaterpolisti, tvrdeći da im je treniranje sa Andrijom bilo od velike koristi. Šuter, asistent, organizator, mozak ekipe.

Bio je najbolji strelac olimpijskog turnira u Londonu 2012. U Kazanju na SP je bio proglašen za najboljeg igrača polufinalnog i finalnog dana, a na EP u Beogradu 2016. je bio MVP prvenstva.

Sa reprezentacijom je osvojio 30 medalja: Olimpijske igre 4 (2,0,2), Svetska prvenstva 4 (2,1,1), Evropska prvenstva 7 (5,1,1), Svetski kup 1 (1,0,0,), Svetska liga 12 (11,0,1), Mediteranske igre 2 (1,0,1).

DUŠKO PIJETLOVIĆ - Gospodar dva metra

Duško Pijetlović je i danas u 36. godini života jedan je od najboljih, ako ne i najbolji centar sveta. Rođen je 1985. godine. Rastao je uz iskusnog Jelenića, zatim vršnjake Zlokovića i Nikića sa kojima je činio najbolje centarske linije u junirskoj i seniorskoj reprezentaciji.

Godinama je sjajnom igrom doprinosio uspesima reprezentacije. U Kazanju je 2015. izabran za najboljeg igrača Svetskog prvenstva po izboru novinara. Te godine je bio proglašen za prvog vaterpolistu sveta u izboru renomiranog časopisa „Sviming vorld” i Evrope u anketi LEN. Centar svetski klase, a kad je trebalo ulogu beka je obavljao na na najbolji način.

U nizu zanimljivih detalja ostaće zapamćeno da je postigao poslednji gol za reprezentaciju Srbije i Crne Gore kojom je rešio finalni susret sa Mađarskom na Svetskom kupu 2006.

Za reprezentaciju je odigrao 340 utakmica i postigao 472 gola što je za centra sjajan učinak.

Osvojio je 31 medalju: Olimpijske igre 4 (2,0,2), Svetska prvenstva 4 (2,1,1), Evropska prvenstva 7 (5,1,1), Svetski kup 2 (2,0,0,), Svetska liga 11 (10,0,1), Mediteranske igre 2 (1,0,1).

MILAN ALEKSIĆ - Kraći put do svetske klase

Milan Aleksić je prošao kompletan seniorski reprezentativni put, a da praktično u mlađim selekcijama nije imao ulogu. Rođen je 1986. Savršeno je iskoristio smenu generacija posle Igara u Pekingu kad je uskočio na mesto koje je „držao” Vujasinović.

Debitovao je u Berlinu u Svetskoj ligi, a od 2009. je standardan reprezentativac. U početku je bio treće rešenje na beku, posle  Udovičića i Rađena, ali je vremenom postajao igračina i 2014-15 je bio prvo rešenje, kasnije i lider bekovskog trija sa Ranđelovićem i Jakšićem. Mirnoćom i iskustvom im je pomogao da postanu još kvalitetniji igrači.

I da ništa nije značajno uradio, a jeste, ostao bi zapamćen po realizovanom petercu u finalu SP u Rimu kad je presudio Špancima u meču za zlato.

Za reprezentaciju je odigrao 270 utakmica i postigao 202 gola.

Osvojio je 24 medalje: OI 3 (2,0,1), SP 4 (2,1,1,), EP 5 (4,0,1), SK 1 (1,0,0) SL 9 (8,0,1), MI 2 (2,0,0)

STEFAN MITROVIĆ - Igrač poteza i uspeha

Stefan Mitrović je najmlađi od pomenute šestorke, rođen je 1988. Za reprezentaciju je debitovao na finalu Svetske lige u Berlinu 2007. Posle Igara u Pekingu postao je standardan reprezentativac.

Vaterpolista neočekivanih rešenja, lucidan, pravi umetnik u bazenu, sposoban da vanserijskim potezom okrene ritam igre na stranu svoje ekipe. Na Svetskom prvenstvu u Rimu 2009. razboleo se posle prvog kola i morao je da se vrati u Beograd.

Odlične partije je ima na SP u Kazanju, EP u Beogradu, OI u Riju…

Za reprezentaciju je odigrao 267 utakmica i postigao 294 gola.

Osvojio je  25 medalja: OI 3 (2,0,1), SP 4 (2,1,1,), EP 5 (4,0,1), SK 1 (1,0,0) SL 10 (9,0,1), MI 2 (2,0,0).

GOJKO PIJETLOVIĆ - Poslednja brana od rivala

Gojko Pijetlović je najstariji u ovom društvu, rođen je 1983. Kad bi se računale sve reprezentativne pripreme 20 sezona bi imao u tom stažu. Godinama je bio iza Šefika i Sora. Prvo zlato osvojio je u Atini na finalu Svetske lige 2006.

Od 2009. je stalni reprezentativac, preskočio je samo EP u Ajndhovenu 2012. Posle odlaska Sora iz reprezentacije sa Branislavom Mitrovićem je činio golmanski tandem. Dopunjavali su se u svakom pogledu.

Sigurno je najbolja izdanja imao na Evropskom prvenstvu u Budimpešti 2014. Iste godine je bio i najbolji golman finalnog turnira Svetske lige u Dubaiju. Pouzdan čuvar mreže koji može da bude ponosan i sopstvenom karijerom u reprezentaciji i igranju sa bratom Duškom. Njih dvojica su najtrofejnija vaterpolo braća na svetu.

Za reprezentaciju je igrao 275 puta.

Osvojio je 25 medalja: OI 3 (2,0,1), SP 4 (2,1,1), EP 4 (3,0,1), SK 1 (1,0,0), SL 11 (10,0,1), MI 2 (2,0,0)