ЗАСЛУЖЕНА ПЕНЗИЈА: За незаборав 169 медаља!

ФИЛИП ФИЛИПОВИЋ - Обележио читаву епоху

Филип Филиповић је свакако један од најбољих и најтрофејнијих ватерполиста свих времена. Рођен је 1987, са 16 година је био прикључен репрезентације СЦГ на Европском првенству у Крању. У репрезентацији је непрекидно од Светске лиге 2005. у Београду. Одиграо је 381. утакмицу и постигао 677 голова.

Можда најбоља левица светског ватерпола, више пута је био МВП турнира. Подсетимо два пута је то био на Олимпијским играма, затим на ЕП 2018 у Барселони, СП у Шангају 2011. Био је члан идеалне олимпијске поставе 2012. За најбољег играча Старог континента проглашен је 2009, 2014, 2016 и 2018, за најбољег на свету 2011.

Неколико пута је био најубојитији стрелац на великим такмичењима. Од 2017. је капитен репрезентације. По броју златних медаља на европским првенствима – 6, најтрофејнији играч

Недавно је Ратко Рудић за њега написао:

- У одлучујућим моментима на сцену ступају велики играчи, а Филип Филиповић је такав.

У каријери је са репрезентацијом освојио 34 медаље: Олимпијске игре : 4 (2,0,2), Светска првенства 4 (2,1,1), Европска првенства 8 (6,1,1), Светски куп 2 (2,0,0,), Светска лига 13 (12,0,1), Медитеранске игре 3 (2,0,1).

АНДРИЈА ПРЛАИНОВИЋ - Мозак сваке екипе

Андрија Прлаиновић је 2006. донео одлуку да игра за Србију и тако направио највећи потез у каријери, а колико је добио српски ватерполо не треба ни да се говори. Рођен је 1987, прво велико такмичење на којем је играо за репрезентацију Србије и Црне Горе је био финални турнир Светске лиге у Београду 2005. Од тада је стални члан националног тима. За репрезентацију је играо 336 пута и постигао је 541 гол.

Играч је којег су тренери сматрали својом продуженом руком у базену. Поред њега су у клубовима расли касније врсни ватерполисти, тврдећи да им је тренирање са Андријом било од велике користи. Шутер, асистент, организатор, мозак екипе.

Био је најбољи стрелац олимпијског турнира у Лондону 2012. У Казању на СП је био проглашен за најбољег играча полуфиналног и финалног дана, а на ЕП у Београду 2016. је био МВП првенства.

Са репрезентацијом је освојио 30 медаља: Олимпијске игре 4 (2,0,2), Светска првенства 4 (2,1,1), Европска првенства 7 (5,1,1), Светски куп 1 (1,0,0,), Светска лига 12 (11,0,1), Медитеранске игре 2 (1,0,1).

ДУШКО ПИЈЕТЛОВИЋ - Господар два метра

Душко Пијетловић је и данас у 36. години живота један је од најбољих, ако не и најбољи центар света. Рођен је 1985. године. Растао је уз искусног Јеленића, затим вршњаке Злоковића и Никића са којима је чинио најбоље центарске линије у јунирској и сениорској репрезентацији.

Годинама је сјајном игром доприносио успесима репрезентације. У Казању је 2015. изабран за најбољег играча Светског првенства по избору новинара. Те године је био проглашен за првог ватерполисту света у избору реномираног часописа „Свиминг ворлд” и Европе у анкети ЛЕН. Центар светски класе, а кад је требало улогу бека је обављао на на најбољи начин.

У низу занимљивих детаља остаће запамћено да је постигао последњи гол за репрезентацију Србије и Црне Горе којом је решио финални сусрет са Мађарском на Светском купу 2006.

За репрезентацију је одиграо 340 утакмица и постигао 472 гола што је за центра сјајан учинак.

Освојио је 31 медаљу: Олимпијске игре 4 (2,0,2), Светска првенства 4 (2,1,1), Европска првенства 7 (5,1,1), Светски куп 2 (2,0,0,), Светска лига 11 (10,0,1), Медитеранске игре 2 (1,0,1).

МИЛАН АЛЕКСИЋ - Краћи пут до светске класе

Милан Алексић је прошао комплетан сениорски репрезентативни пут, а да практично у млађим селекцијама није имао улогу. Рођен је 1986. Савршено је искористио смену генерација после Игара у Пекингу кад је ускочио на место које је „држао” Вујасиновић.

Дебитовао је у Берлину у Светској лиги, а од 2009. је стандардан репрезентативац. У почетку је био треће решење на беку, после  Удовичића и Рађена, али је временом постајао играчина и 2014-15 је био прво решење, касније и лидер бековског трија са Ранђеловићем и Јакшићем. Мирноћом и искуством им је помогао да постану још квалитетнији играчи.

И да ништа није значајно урадио, а јесте, остао би запамћен по реализованом петерцу у финалу СП у Риму кад је пресудио Шпанцима у мечу за злато.

За репрезентацију је одиграо 270 утакмица и постигао 202 гола.

Освојио је 24 медаље: ОИ 3 (2,0,1), СП 4 (2,1,1,), ЕП 5 (4,0,1), СК 1 (1,0,0) СЛ 9 (8,0,1), МИ 2 (2,0,0)

СТЕФАН МИТРОВИЋ - Играч потеза и успеха

Стефан Митровић је најмлађи од поменуте шесторке, рођен је 1988. За репрезентацију је дебитовао на финалу Светске лиге у Берлину 2007. После Игара у Пекингу постао је стандардан репрезентативац.

Ватерполиста неочекиваних решења, луцидан, прави уметник у базену, способан да вансеријским потезом окрене ритам игре на страну своје екипе. На Светском првенству у Риму 2009. разболео се после првог кола и морао је да се врати у Београд.

Одличне партије је има на СП у Казању, ЕП у Београду, ОИ у Рију…

За репрезентацију је одиграо 267 утакмица и постигао 294 гола.

Освојио је  25 медаља: ОИ 3 (2,0,1), СП 4 (2,1,1,), ЕП 5 (4,0,1), СК 1 (1,0,0) СЛ 10 (9,0,1), МИ 2 (2,0,0).

ГОЈКО ПИЈЕТЛОВИЋ - Последња брана од ривала

Гојко Пијетловић је најстарији у овом друштву, рођен је 1983. Кад би се рачунале све репрезентативне припреме 20 сезона би имао у том стажу. Годинама је био иза Шефика и Сора. Прво злато освојио је у Атини на финалу Светске лиге 2006.

Од 2009. је стални репрезентативац, прескочио је само ЕП у Ајндховену 2012. После одласка Сора из репрезентације са Браниславом Митровићем је чинио голмански тандем. Допуњавали су се у сваком погледу.

Сигурно је најбоља издања имао на Европском првенству у Будимпешти 2014. Исте године је био и најбољи голман финалног турнира Светске лиге у Дубаију. Поуздан чувар мреже који може да буде поносан и сопственом каријером у репрезентацији и игрању са братом Душком. Њих двојица су најтрофејнија ватерполо браћа на свету.

За репрезентацију је играо 275 пута.

Освојио је 25 медаља: ОИ 3 (2,0,1), СП 4 (2,1,1), ЕП 4 (3,0,1), СК 1 (1,0,0), СЛ 11 (10,0,1), МИ 2 (2,0,0)