MILENA RAŠIĆ - Suze su ok

Ako je neko dao najbolju definiciju sa kakvim devojkama radi, ko su zapravo one, to je uradio baš onaj ko ih poznaje u dušu, selektor Zoran Terzić, kome 20 godina polazi za rukom ono što retko kome može, da ih sve zajedno zadrži na okupu. Uz naravno, tu neminovnu smenu  generacija.

-Odnos devojaka prema njihovom poslu, ponašanje u selu, ili na utakmici, bilo gde drugo zaslužuje ne pohvale, nego je to nešto što treba zapisati i dati drugima da uče kako se ponaša jedna sportska ekipa – rekao je Terzić i na Igrama u Tokiju, a isto je ponovio i na dočeku na aerodromu „Nikola Tesla“...

I ovde se stavlja tačka na štivo za udžbenike. Ne i na ono što se dešava na terenu, jer šest dana deli devojke od Šampionata Starog kontinenta u Beogradu, gde će „zlatne“ igrati u A grupi, a potom u prestonici od osmine finala čekati rivale. I nadaju se tako, dvostruke uzastopne evropske šampionke do tog 4. septembra kada se spušta zavesa...

Poziv upućen Mileni Rašić, i ono ljudski, kako ste, odmarate li?

-Iskreno nešto i ne verujem da ćemo stići da se odmorimo jer sigurno da će nam biti potrebno nekoliko dana predaha posle puta iz Japana.  I sam taj džet leg i ostalo. Samo da se naspavamo i ne budimo ujutru – smeje se raspoložena „Raša“ , i pre pitanja, sledi nastavak - Već kroz šest dana kreće Evropsko prvenstvo tako da verujem da će i treneri biti svesni toga. Sve u svemu, znamo šta nas čeka, da sami trenizni i priprema za prvenstvo prođu u najboljem redu.

Kako telo reaguje, toliko napora je iza vas, a slede novi, forma?

-Normalno je da ta forma padne u jednom trenuku i verujem  da će na samom početku turnira biti malo teže odigrati utakmice na visokom nivou. Ima ljudi zaduženih za to i sigurna sam da ćemo tu formu dovesti do najvišeg nivoa kada to bude potrebno, tih sto odsto. Grupu fazu da odigramo koliko god je to moguće dobro u ovom trenutku i da se onda fokusiramo na sve što sledi dalje.

Suze, emocije od tog polufinalnog meča, i dalje. Posle osvojene bronze. Kod Milene se baš videla ta emocija. Mnogi su povezivali i povezuju i dalje za taj oproštaj, bombarduju je pitanjima o istom. Ipak, odgovor je drugačiji:

-Nije vezano za oproštaj! Krenulo je posle polufinala protiv Amerike, gde nismo to bile mi, prepoznatljive na terenu. Zbog toga mi je bilo najviše krivo, zbog toga sam se rasplakala. Mislim da je ova ekipa zaslužila i te kako da se bori za ovo zlato jer verujem da smo se iscrpele, izgorele u želji posle onakve utakmice sa Italijom. Ali prosto nam ništa nije išlo, taj dan šta god da smo probale i uradile dobro, bilo je teško osvojiti poen. Tako da se sve skupilo, nisam mogla da zadržim da ne pustim suzu. Opet, u toj borbi za treće mesto i osvajanje medalje... Uvek te drži taj osećaj u grudima možda si mogao još više na Igrama, a nisi uspeo. Sve se skupilo, eksplozija,

Čestitke, bilo ih je mnogo, nema šta. Jedna je bila posebna. Petre, Petre...

-Bilo ih je mnogo, stižu i dalje. Sve su posebne, ipak, najlepša je bila od mog verenika (op. aut. Petra Panića), stigla je baš posle utakmice za bronzu. Mnogo sam se raznežila, htela sam još više da plačem..

A, šta je pisalo?

-E, to neka ostane tajna – i treba da bude, a i suze su na mestu sa toliko preživljenih trenutaka na ovom ali i svim takmičenjima koje je „čuvena 16“ plavih imala u karijeri.

Dođe na red i taj balkon Starog dvora. I kao da je prvi put:

- Kažu, svaki put je sve lakše i lakše, međutim, mislim da je kod nas obrnuta situacija. Imala sam tu pozitivnu tremu, veliki broj ljudi je došao da nas dočeka i raduje se sa nama i ostalim osvajačima medalja. Stari balkon, ali uvek nove emocije. Svaki put je taj neverovatan osećaj, reči je malo da se opiše. Iznad svega, hvala svim tim ljudima koji iznova i iznova dolaze i dele sa nama – ponosno je zaključila jedna od najboljih blokera sveta.

I ako je kraj priče o balkonu za novine, realnost i predstojeće EP, kažu drugo. Ali da ne prejudiciramo, šampionke najbolje znaju put do dobro poznatog mesta Starog dvora.