PENAL: Kult reprezentacije vraćen lisabonskim žarom

Piše: Zoran STOJADINOVIĆ

U trenucima mondijalske radosti zasluge su se neposredno posle istorijske pobede u Lisabonu u mnogim medijima delile „na ravne časti“. Takav smo valjda narod – za uspehe smo zaslužni svi, odgovornost posle neuspeha pripisujemo uglavnom onima koje ne simpatišemo.

Statističari međutim ne greše, a portugalski koji su nam omogućili uvid u sve što su radili reprezentativci Portugalije i Srbije, dočarali su ono što Dragan Stojković dobro zna, a navijači treba da spoznaju da bi lakše i realnije shvatili fudbalske kadrove iz Lisabona i suštinu uspeha našeg državnog tima.

Zalaganje je jedan od nekoliko najznačajnijih faktora u izvojevanoj pobedi nad doskorašnjim prvakom Evrope. U Stojkovićevom timu, prednjačio je Dušan Vlahović – kao najistureniji fudbaler pretrčao je 10.525 metara što je i za najagilnije vezne i spoljašnje igrače fantastična brojka.

Prilikom tog trčanja imao je i 31 sprint! U poređenju sa Kristijanom Ronaldom za klasu je bio bolji: kapiten Portugalije pretrčao je 9.075 metara a u punom sprintu samo 17 puta pokušavao je da osvoji prostor.

Diego Žota bio je još statičniji sa 8.737 metara... Ilustracije radi  podatak da je golman Patrisio pretrčao 5.368 metara 1.300 više od Rajkovića...  Sve ovo govori da je odbrana Srbije zaista počinjala kao u staroj frazi – od napadača.

Vlahovićevim primerom vodili su se i ostali – pre svih vezisti Saša Lukić pretrčao je 10.483 a Milinković-Savić – 10.457 metara. Lukić je sa 37 sprinteva zasenio sve na terenu, a Dušan Tadić – najstariji reprezentativac Srbije, sprintao je kao najmlađi – Dušan Vlahović – čak 31 put.

Sva trojica su nadmašili najbržeg u portugalskoj selekciji – Renata Sančeza  29 sprinteva u 9.284 pretrčana metra... Zalaganje i požrtvovanost reprezentativaca omogućili su Orlovima posed lopte iz kojih je Saša Lukić uputio najviše pasova i od 35 čak 32 – precizna za 91,43 % uspešnosti.

Sergej je imao pas manje, ali i četiri više nepreciznih (80%), a najproduktivniji Portugalac – „zadnji vezni“  Danilo 29:25 i 86,2% uspešnosti – sam nije mogao da organizuje konkretniju igru domaćina...

Logično je da štoperi ne smeju da greše prilikom predaje lopte i da ih uglavnom prosleđuju prvom slobodnom veznom igraču, ali, Nikola Milenković i Strahinja Pavlović, preuzimanjem odgovornosti u začecima ofanzivnih akcija apsolutno su opravdali verovanje da će Srbija upravo u njima imati bedem kakav su nekada činili Vidić i Krstajić na primer...

Milenkovićeva distribucija lopte u promeru 29:27 (tačnih) s 93,1% i Pavlovićevih 28:25 s 89,29% samo su uvertira onome što je prethodilo – uspešnim startovima i oduzetim loptama. Milenković je oduzeo 15, Pavlović – 7, štoperi Portugalije Fonte i Diaš samo po dve...

Nema valjda ljubitelja fudbala u Srbiji koji Nemanji Gudelju nije zamerio „građenje“ umesto izbacivanja lopte pre gola Portugalaca. Iako zamenjen, do poluvremena je pretrčao izvanrednih 5.479 metara uz 14 sprinteva i 22 tačna od ukupno 26 pasova. U svlačionici je ostao zbog Stojkovićeve promene napadačke taktike i raznovrsnosti u načinu stizanja do cilja..

Lako je posle svega viđenog u Lisabonu donositi zaključke, ali, ako podlegnemo latentnoj euforiji kao pred odlazak na sva prethodna Svetska prvenstva i Katara ćemo se jednog dana prisećati uz, posle svakog prethodnog Mondijala, postavljeno pitanje „šta nas je zadesilo“.

Daleko je Srbija od svetske fudbalske klase, međutim,  nedeljni recept ponašanja i zalaganja daje za pravo, ne samo Draganu Stojkoviću da veruje u snove svih nas koji priželjkujemo da se svaka naredna utakmica Orlova igra lisabonskim žarom.

Samo to je recept za vraćanje kulta reprezentacije i publike na tribine...  Požrtvovanjem, a ne pričom i lažnim obećanjima koja kad tad dođu na naplatu.