Aćimović s velikom tugom primio vest o smrti Vukotića: Bili smo prijatelji

– Još jedan velikan i omiljeni lik srpskog i jugoslovenskog fudbala nas ja napustio. Iako smo decenijama bili rivali jako mi je žao. Mogu da kažem da sam sa Mocom uvek imao poseban odnos. Respektovali smo se. Nikada nismo imali ni najmanji sukob ni na terenu ni van njega – kaže Jovan Aćimović legendarna „desetka” Crvene zvezde.

Nekada se za večiti derbi tražila karta više. Ni „crveno-beli” ni „crno-beli” nisu potvrdu vrednosti tražili u nipodaštavanju protivnika ili pisanju potcenjivačkih saopštenja, nego u sopstvenom znanju i umeću, nikada u sili, nego u radu i veštini. Moca i Kule su bili predvodnici takvog načina razmišljanja.

– Danas zvuči nezamislivo da su se igrači Crvene zvezde i Partizana družili, da je publika na „istoku” i „zapadu” bila izmešana, da nije bilo tuča, paljenja, uvreda. Ne sećam se da sam sa Mocom ikada imao i najmanji incident. Bez obzira što smo na terenu bili protivnici slobodno mogu da kažem da smo van terena bilo prijatelji – kategoričan je Kule.

Prošlo je vreme mladosti, pa zrelosti, stigla je i starost, ali Kule i Moca su decenijama ostali u odličnim odnosima, pravi prijatelji.

– Mocinim odlaskom na Kipar naši odnosi su se malo „pogubili”. Nismo se često viđali, ali bez obzira na to uvek mi je bio drag čovek i dobar drugar, iako je nosio dres našeg najvećeg rivala Partizana. Moca je bio sjajan igrač, dobar čovek i svako ko kaže drugačije ne govori istinu – priznaje Jovan Aćimović.

Polako odlaze majstori, život prolazi, a uskoro ćemo i mi koji ih se sećamo. Odlaze jedan po jedan, ostajemo bez legendi. Momčilo Moca Vuktić je imao sve; omiljenost kod širokoih narodnih masa trofeje, velike partije, postizao važne golove, fer-plej… sve ono što vodi u večnost. Tamo je i otišao – pravo u večnost.

– Najgore je njegovoj porodici. To je za njih najveći gobitak, ali i za sve one koji su voleli fudbal. Ono što je Moca činio na terenu se pamti za sva vremena – završio je Jovan Kole Aćimović.