Marko Podraščanin za Žurnal: Reprezentacija? Samo da me zdravlje i sreća posluže

Marko Podraščanin je već 15 godina u reprezentaciji Srbije, isto toliko u italijanskoj Seriji A. Za to vreme nije promenio mnogo klubova, posle matične Vojvodine nastupao je samo još za Koriljano, Lube, Peruđu i Trentino, čiji je sada član. I u bogatoj karijeri nikad do sada nije igrao na svetskom klupskom prvenstvu.

- Baš sam o tome razmišljao pre neki dan. Po prvi put u karijeri ću se boriti  za svetsku klupsku titulu. Ovde su najbolji timovi planete, sa gotovo svih kontinenata, ali je jasno da su tri tima favoriti, moj Trentino, zatim moj nekadašnji tim Lube, i verovatno prvi favorit takmičenja, Kruzeiro, inače domaćin turnira. Probaćemo da uradimo nešto, na nama je da najpre savladamo iranski Siržan, a potom da se odmerimo u grupi sa Kruzeirom. Iranci imaju nekoliko reprezentativaca, odmerili smo nedavno snage sa njima u Riminiju u Ligi nacija, kao i našeg Aleksandra Blagojevića. A Brazilci su zaista dobri, imaju igrače svetske klase, uz to su i domaćini, imaju najviše ambicije. Bilo bi dobro da ih savladamo u grupi, pa da izbegnemo Lube u polufinalu, ali prvo moramo da mislimo o Irancima, ovde nema lakih rivala – kazao je iskusni srednji bloker Marko Podraščanin, koji će pola sata posle ponoći, u noći između srede i četvrtka sa Trentinom igrati protiv iranskog Siržana.

Ekspedicija Trentina je doputovala u Brazil u subotu, a Podraščanin ističe da su uslovi za trening i utakmice na vrhunskom nivou.

- Mi smo u Belo Horizonteu, a tu sam već igrao sa reprezentacijom Srbije. Mečevi klupskog svetskog prvenstva igraju se u obližnjem Betimu. Za sada je sve u najboljem redu, ovde mere nisu toliko stroge kao u Italiji što se tiče korona virusa. Uostalom, svi igrači u mom timu su vakcinisani, takav je slučaj i sa čitavom italijanskom ligom. Odradili smo i testove pre polaska na put, kad smo stigli ovde, odradićemo još jedan pred utakmicu.

Trentino je prošle godine bio finalista Lige šampiona, ali je u Seriji A završio kao trećeplasirani tim, zaustavljeni su potom u polufinalu plej-ofa.

- Uprava je rešila da podmladi ekipu, od iskusnijih igrača tu smo saigrač iz reprezentacije Srećko Lisinac i povratnik u tim, Bugarin Matej Kazijski, a okosnicu tima čine mlađi italijanski reprezentativci. I zaista sam prijatno iznenađen kako smo krenuli, uzeli smo Superkup Italije, dobro guramo u Seriji A, sada ovde imamo priliku da se borimo i za svetsku krunu. Realno, čini mi se da su Peruđa i Modena najjači ove sezone, ali borićemo se, dugo je prvenstvo. A što se tiče svetskog klupskog šampionata, ponavljam, igram ga po prvi, možda i poslednji put u karijeri.

Podraščanin, koji je nedavno odigrao 300. meč za reprezentaciju Srbije, na pitanje koliko još planira da igra odbojku, dao je odgovor koji će obradovati ljubitelje ove igre.

- Iskreno, nisam razmišljao o tome. Imao sam pre dve godine operaciju ahilove tetive, ta povreda me je baš mučila. Proteklo je u najboljem mogućem redu, bukvalno sam „progledao“ posle operacije. Osećam se fizički i psihički odlično, ali stvarno ne razmišljam koliko če sve još trajati. Svakako, onoliko koliko bude moglo da bude na visokom nivou. Verujte, živim za svaku utakmicu i za svaku sezonu. Imam ugovor sa Trentinom do kraja sezone, sve je dobro počelo, samo da se tako nastavi – kazao je 35-godišnji Podraščanin, koji je potom dodao:

- Ovde mi je i porodica, supruga i dečica uživaju u planinskom gradu. Meni, kao rođenom Novosađaninu, iz srca ravnice, trebalo je malo vremena da se naviknem, ali je ovo baš divno mesto za porodicu, uživamo u svim čarima prirode, prelepom jezeru, planinskim predelima, uvek se trudim da obiđemo nešto novo.

Nije se libio Podraščanin da priča o reprezentaciji Srbije, a o prošloj sezoni u dresu Orlova govorio je u pozitivnom tonu.

- Ljudi su navikli, a i mi sami igrači, da je sve sem medalje neuspeh. Malo su se promenila vremena, odbojka je mnogo napredovala, nije na tom nivou lako bilo koga pobediti. Naravno da ostaje žal najpre što se nismo kvalifikovali na finalni turnir Lige nacija, da je kao ranije išlo šest, a ne četiri reprezentacije u završnicu, bili bismo tu. Potom, ostaje žal za učinkom na Evropskom prvenstvu, ali smo se ipak plasirali među četiri najbolja tima. Odigrali smo lošije polufinale protiv Italije, iako smo tu bili favoriti i to nas je koštalo medalje. Što se reprezentacije tiče, tu sam i dalje, čuo sam se nedavno i sa predsednikom Saveza Zoranom Gajićem, čekamo izbor novog selektora.

Pomenuli smo već da je Podraščanin odigrao 300. meč za selekciju Srbije, čime je stao u red velikana, trenutno je na koti 317. Ispred njega su sada samo rekorder Andrija Gerić (331) i Nikola Grbić (319), a u međuvremenu je prestigao Gorana Vujevića (304) i Ivana Miljkovića (272).

Podraščaninove brojke su impozantne, odigrao je osam prvenstava Evrope, 13 Svetskih liga (sadašnja Liga nacija), dva puta je bio učesnik Olimpijskih igara, četiri puta je nastupao na Mondijalu, jednom je učestvovao na Svetskom Kupu...

- Kao što je slučaj sa klubom, ne razmišljam ni o tome koliko ću još igrati za reprezentaciju. Tu sam, čekamo novog selektora, a što se tiče tog rekorda, svakako bi bilo lepo da ga oborim. Jako dobro se sećam prvog meča za reprezentaciju, na Mondijalu u Tokiju 2006. godine, tadašnji selektor Kolaković je od mlađih momaka pozvao mene i Miloša Nikića. Nadam se da će me zdravlje i sreća poslužiti. Ostaje žal što nismo nastupali na Olimpijskim igrama u Rio De Žaneiru, a tada smo bili osvajači Svetske lige, kao ni u Tokiju, i to u godini kad smo bili evropski prvaci – zaključio je Podraščanin.