Savić: Kad sam došao u Mačvu, situacija nije baš sjajna, kako finansijska, tako i igračka

Da je neko navijačima Mačve letos ponudio da njihovi ljubimci prezime na petom mestu prvoligaške tabele, verovatno bi oberučke prihvatili, jer se klub, posle četiri sezone u najvišem rangu, našao u nezavidnoj situaciji, kako na organizacionom, tako i na kadrovskom planu.

Usledio je dobar start podmlađenog tima u Prvoj ligi, pa sada mnogi od njih žale za još boljim plasmanom. Boris Savić, perspektivni stručnjak, prihvatio se izazovnog zadatka i sa grupom saradnika udario temelje novog „provincijskog Urugvaja”.

– Mačva je, po renomeu i bogatoj istoriji, sama po sebi veliki izazov za svakog trenera. Kad sam u junu došao, uverio sam se da situacija u klubu nije baš sjajna, kako finansijska, tako i igračka, pa smo odmah, u okviru objektivnih mogućnosti, krenuli u stvaranje što jačeg „niskobudžetnog tima”, sastavljenog od momaka iz sopstvene škole i povratnika koji su bili na kaljenju u okolnim klubovima – kazao je Savić, koji je potom nastavio:

– Nekoliko dana pred kraj priprema vratili su se već prekaljeni Mićanović, Jevtić i Mijailović, a iskusni Marjanović se priključio kada je takmičenje već počelo. Od starijih igrača, iz prethodnih sezona, ostali su samo Adamović i Pešić. Zasukali smo rukave i za glavni cilj postavili plasman među osam najboljih ekipa, da na svaki način izbegnemo zonu ispadanja, a da istovremeno mladi što više napreduju.

Startni rezultati najavljivali su i više domete.

– Okupili smo, pripremili i uigrali sjajnu grupu momaka, uglavnom neiskusnih, radili su besprekorno, bez incidenta na terenu i van njega. Primer su im davali iskusni kapiten Adamović i Marjanović. Posle serije pripremnih utakmica, dobri rezultati na početku nisu bili veliko iznenađenje, ali smo, kako je vreme odmicalo, počeli da plaćamo danak neiskustvu. Mladići su neprekidno davali sve od sebe.

Dušebriznici zameraju da nije ispunjeno obećanje da će Mačva poboljšati efikasnost.

– Ne mogu da se služim sa tom konstatacijom, jer smo se opredelili za ofanzivni stil i uspevali da ga nametnemo na gotovo svim utakmicama, osim u Dobanovcima. Čudo je koliko povoljnih prilika na mnogim utakmicama nismo iskoristili, a to ukazuje da nam je nedostajao iskusan i lucidan golgeter sa kojim bi saldo sigurno bio bogatiji. U svakom slučaju, ponosan sam na ono što je ekipa pružila tokom ove jeseni. Mislim da treba da nastavimo u istom smeru, da stojimo čvrsto na zemlji i znamo šta želimo, a to je, pre svega, plasman u gornjoj polovini tabele posle 30 kola. Sve opcije su otvorene, na tri boda smo od mesta koje vodi u baraž za viši rang, ali i na samo šest bodova od grupe koja će igrati plej-aut.

Posle analiza, uslediće odgovor na pitanje: šta i kako dalje?

– U skladu sa poslovicom da trenerski kofer uvek mora da bude na pola zatvoren, za početak se nadam da ću ostati u Mačvi sa kojom sam potpisao dvogodišnji ugovor. Kao i svaki trener, želeo bih da dobijemo pojačanja u prelaznom roku, ali to ne zavisi od bilo čijih želja, nego od objektivnih mogućnosti kluba. Planiram da na pripreme pozovem najbolje omladince, a da predložim da se neki dosadašnji prvotimci pošalju na kaljenje u manje klubove. Verovatno ćemo da angažujemo i novajlije, ali to će da zavisi od klupskog budžeta. U svakom slučaju, za nas bi najveće pojačanje predstavljao potpuni oporavak Mladena Mićanovića i Branislava Markovića – kaže Boris Savić.