Савић: Кад сам дошао у Мачву, ситуација није баш сјајна, како финансијска, тако и играчка

Да је неко навијачима Мачве летос понудио да њихови љубимци презиме на петом месту прволигашке табеле, вероватно би оберучке прихватили, јер се клуб, после четири сезоне у највишем рангу, нашао у незавидној ситуацији, како на организационом, тако и на кадровском плану.

Уследио је добар старт подмлађеног тима у Првој лиги, па сада многи од њих жале за још бољим пласманом. Борис Савић, перспективни стручњак, прихватио се изазовног задатка и са групом сарадника ударио темеље новог „провинцијског Уругваја”.

– Мачва је, по реномеу и богатој историји, сама по себи велики изазов за сваког тренера. Кад сам у јуну дошао, уверио сам се да ситуација у клубу није баш сјајна, како финансијска, тако и играчка, па смо одмах, у оквиру објективних могућности, кренули у стварање што јачег „нискобуџетног тима”, састављеног од момака из сопствене школе и повратника који су били на каљењу у околним клубовима – казао је Савић, који је потом наставио:

– Неколико дана пред крај припрема вратили су се већ прекаљени Мићановић, Јевтић и Мијаиловић, а искусни Марјановић се прикључио када је такмичење већ почело. Од старијих играча, из претходних сезона, остали су само Адамовић и Пешић. Засукали смо рукаве и за главни циљ поставили пласман међу осам најбољих екипа, да на сваки начин избегнемо зону испадања, а да истовремено млади што више напредују.

Стартни резултати најављивали су и више домете.

– Окупили смо, припремили и уиграли сјајну групу момака, углавном неискусних, радили су беспрекорно, без инцидента на терену и ван њега. Пример су им давали искусни капитен Адамовић и Марјановић. После серије припремних утакмица, добри резултати на почетку нису били велико изненађење, али смо, како је време одмицало, почели да плаћамо данак неискуству. Младићи су непрекидно давали све од себе.

Душебризници замерају да није испуњено обећање да ће Мачва побољшати ефикасност.

– Не могу да се служим са том констатацијом, јер смо се определили за офанзивни стил и успевали да га наметнемо на готово свим утакмицама, осим у Добановцима. Чудо је колико повољних прилика на многим утакмицама нисмо искористили, а то указује да нам је недостајао искусан и луцидан голгетер са којим би салдо сигурно био богатији. У сваком случају, поносан сам на оно што је екипа пружила током ове јесени. Мислим да треба да наставимо у истом смеру, да стојимо чврсто на земљи и знамо шта желимо, а то је, пре свега, пласман у горњој половини табеле после 30 кола. Све опције су отворене, на три бода смо од места које води у бараж за виши ранг, али и на само шест бодова од групе која ће играти плеј-аут.

После анализа, уследиће одговор на питање: шта и како даље?

– У складу са пословицом да тренерски кофер увек мора да буде на пола затворен, за почетак се надам да ћу остати у Мачви са којом сам потписао двогодишњи уговор. Као и сваки тренер, желео бих да добијемо појачања у прелазном року, али то не зависи од било чијих жеља, него од објективних могућности клуба. Планирам да на припреме позовем најбоље омладинце, а да предложим да се неки досадашњи првотимци пошаљу на каљење у мање клубове. Вероватно ћемо да ангажујемо и новајлије, али то ће да зависи од клупског буџета. У сваком случају, за нас би највеће појачање представљао потпуни опоравак Младена Мићановића и Бранислава Марковића – каже Борис Савић.