SREĆNA NOVA SPORTSKA 2022. - Sve što na svetu postoji, nekada je bio san!

Za Žurnal piše: Zoran S. Avramović

The Ecomomist osnovan 1843 . godine, kao i svake godine objavio je predviđanja za 2022. godinu.

I redom su navedeni proseci neizvesnosti – borbe demokratije protiv autokratije, nastavak borbe protiv pandemije – pandemija do endemije, zabrinutost za inflaciju, budućnost rada – u smislu da je budućnost „hibridna“ i da će sve više ljudi „raditi od kuće“, novi „techlach“ – o nastojanju da se kontrolišu tehnološki giganti, klimatska kriza, problem mobilnosti – mogućnost putovanja, svemirske trke i moguće političke poteze...

Ovi „mogući politički potezi“ odnose se na eventualne   proteste  povodom održavanja Zimskih Olimpijskih i Paraolimpijskih Igara u Kini i Svetskog prvenstva u fudbalu – Qutar World Cup.

Ipak, zanimljivo je da se u toj referentnoj analizi konstatuje da su ova dva događaja podsetnici na to da sport može ujediniti svet.

Svaka Nova godina dolazi sa očekivanjima i svojim (ne)očekivanim preokretima. I prirodno je da se sa jedne strane svode bilansi i kroz svojevrsnu retrospektivu – što je posao statističara, analitičara i hroničara, a sa druge strane projektuju planovi u sklopu ostvarenja vizije i misije – perspektiva,  što je posao za vizionare i nije suvišno dodati „sanjare“. 

Za reči „ali“ i „ako“ u kontekstu perspektive sporta, jednostavno nema mesta, jer te reči ruše snove. 

Moguće je da sport može ujediniti svet, ali ono što je već sad izvesno, jeste da sport u 2022. godinu ulazi ujedinjeniji nego ikada pre, ohrabren saznanjem, da su mu priznanje dali i ljudi koji se bave retrospektivom, za oporavak sporta u godini Korone, na isteku, koji je  nadmašio sva njihova predviđanja i projekcije, koje nisu bile optimistične.

Sport uvek pronađe svoj put, kojim ne retko na njegovom početku ide u korak sa društvom, koje zna da ima i drugačiji ritam, ali sport brzo uhvati taj ritam i celokupno društvo uključi u sopstveni ritam.

I dok je svet raspravljao i raspravlja o „novoj normalnosti“ i „novoj realnosti“, sport je na svetskom nivou stvorio izvestan i realan okvir za veliku, ali baš veliku sliku, bez opterećenja i uslovljavanja, a samim tim i opravdanja sa „ali“ i „ako“.

Kroki te slike...

Australian Open u Melburnu (17 – 30. januar) , Futsal EURO u Holandiji (19. januar – 6. februar), Zimske olimpijske i Paraolimpijske igre u Pekingu (4 – 20. februar), Svetsko prvenstvo u atletici u dvorani u Beogradu (18 – 20. mart), Masters takmičenje u golfu u Americi (7 – 10. april), World Snooker Championship u Engleskoj (16. april – 2. maj), French Open u Parizu (22. maj – 5. jun), UEFA Champions League u Rusiji (28. maj), NBA finale (jun), Letnja univerzijada u Kini (26. jun – 7. jul), Wimbledon u Londonu (27. jun – 10. jul), Tour de Franse u Francuskoj (1 – 24. jul), Svetsko prvenstvo u odbojci za muškarce u Rusiji (26. avgust – 11. septembar), US Open u Njujorku (29. avgust – 11. septembar), Svetsko prvenstvo u odbojci za žene u Holandiji i Poljskoj (26. avgust – 11. septembar), Svetsko prvenstvo u rvanju u Beogradu (1 – 7. novembar), FIFA World Cup u Kataru (21. novembar – 18. decembar) ...

Upotpunjujem ove svetske događaje i sa startom Formule 1, koja kreće u martu iz Bahreina,  kvalifikacijama – baražom  za Svetski kup u fudbalu, UEFA Ligom šampiona, UEFA Liga Konferencija u februaru, FA  Kup u Engleskoj u januaru... Evropskim prvenstvom u rukometu koje se održava u januaru, EHF Ligom šampiona, koja kreće već od februara, EuroBasket – om u košarci u septembru, EvroLigom i ... zaista bi trajalo dugo da se sve nabraja... Ovo je tek presek na svetskom nivou – završnica u kojoj se najbolji bore i takmiče za „najbolje “, s tim što toj završnici prethode i uspesi u nacionalnim ligama i takmičenjima. Već sad je sasvim izvesno i sa potpunom tačnošću ovakav pregled napraviti i za 2023. godinu i svaku narednu.

U kojoj meri je sport avangarda globalizacije, i kako za sebe prisvaja budućnost napredovanjem kroz prošlost, primer je da je već sada predstavljen koncept ceremonije otvaranja Letnjih Olimpijski igara u Parizu 2024. godine. Upravo taj avangardni koncept, sam čin otvaranja je sa stadiona premestio u samo srce grada i na reku Senu. Svaka sportska delegacija će imati svoj brod, koji će ploviti rekom Senom, a ta plovidba će po prvi put biti na samom početku ceremonije ističući sportiste u prvi plan. Predviđeno je 600 000 gledalaca tokom trajanja te jedinstvene regate, koja premošćuje sve barijere i podele. Granica kreativnosti je pomerena i potvrdila Fromovo poimanje – da kreativnost zahteva hrabrost da se odvojimo od sigurnog. Potez, koji izaziva divljenje i dokaz da je marketing najuzbudljivija stvar, koju radite obučeni. Kakav divan primer na koji su nas upućivali stripovi Alan Forda - ...moraš najpre naučiti osnovni zakon reklame :  sve mora biti jasno, jednostavno, nimalo komplikovano, precizno upečatljivo, izazovno nametljivo, pomalo tajanstveno, ali tako da svako shvati na prvi pogled...

Evolucija sporta sadrži sve te kvalifikative – ona je jasna, deluje jednostavno i nimalo kompilkovano, precizno je upečatljiva, izazovno nametljiva, pomalo tajanstvena, ali je svarljiva i prihvatljiva na prvi pogled.

Ovom i ovakvom kalendaru – svoje agende i plan aktivnosti usklađuju svi najmoćniji političari sveta, moćne multinacionalne kompanije mediji, tehnološki giganti . Razlog je krajnje jasan – meka ili pametna moć sporta u funkciji javne diplomatije i neslućene mogućnosti sporta kao profitne strane poslovnih bilansa.

Sport, dosledan i strategiji sopstvene vizije razvoja i te kako zna da iznenadi. Svake godine njegovi predstavnici ravnopravni su učesnici Svetskog ekonomskog foruma u Davosu . Naredne godine od 17 - 21. januara, na tom skupu „ berze ideja“ , raspravljaće se pod sloganom Working Together – Restoring Rust.

Neumoran ljudski duh i vera u pomeranje granica ljudskih mogućnosti čini sport danas najinkluzivnijim i najintegrativnijim procesom u svetu.

Deo tih procesa i u svetu sporta i na makroekonomskom nivou  je i SRBIJA!!!

Srbija je – odnosno biće, domaćin dva Svetska prvenstva u 2022. godini. Već u martu Svetskog prvenstva u atletici u dvorani, a u novembru Svetskog prvenstva u rvanju .

Kakva simbolika!  Atletika – „ Kraljica sportova“ – polazište i temelj za sve druge sportove i rvanje. I jedna i druga sportska disciplina su u programu Olimpijskih igara od Prvih Olimpijskih igara modernog doba – 1896. – te godine. 

Srbija se u sportu vratila i vraća sebi i Srbija u sportu ima svoje „ ja“!!! 

Na gotovo svim svetskim takmičenjima u svetu i Evropi u 2022. godini ponosno će se vijoriti zastava Srbije. Kroz to vremensko putovanje biće i pobeda i poraza, i oduševljenja i mogućih razočarenja, ali je izvesno da je srpski sport, kao i Srbija uostalom, prevazišao stereotip da se u izazovima eleminišu poteškoće i prepozna šansa.

A, šansa za ostvarenje sna je ta koja čini život zanimljivim, reči su Paolo Koelja.

Buđenjem ranog proleća – da, to je onaj transparent sa severa Marakane kao dokaz da kreativnosti u Srbiji ne manjka, fudbaleri Crvene zvezde „probudili“ su i nadu i veru da se snovi ostvaruju onima koji ih prate i da je naš najstvarniji život, kada sanjamo budni.

Posmatrajući punu Marakanu života,  prepunu emocija i ljubavi prema Zvezdi, od strane 20.000 dečaka i devojčica, zapitao sam se: Koliko malo dečijih snova ostvari odrastao čovek ?

Ova deca žive svoj san i sasvim je izvesno da će jednog dana, jedan ili jedna od njih, kada bude na šampionskom tronu ili Balkonu Pobednika, izgovoriti – „ostvario mi se san“.

Fudbaleri Partizana, koji igraju UEFA Ligu konferencije, čine da se i evropska publika uveri da se ovde igra fudbal. I to dobar fudbal. Oživeli su i Pionir i Štark Arena, gde košarkaši Crvene zvezde i Partizana potvrđuju da je ovo zemlja košarke i da svet ne bi trebalo da se čudi šta košarkaši sa ovih prostora čine u najjačim ligama Evrope, uključujući i NBA. Klupska odbojka je u evropskim takmičenjima, džudisti „čine čuda“ u pojedinačnim i ekipnim klupskim evropskim i svetskim takmičenjima, Vaterpolo Superliga Srbije je najjača liga u Evropi... I sa pravom se ovih dana, kada se sumiraju rezultati, na to podseća.

Sport ipak menja perspektivu – kao ugao gledanja na stvari. I nevažno je, ko je to prvi rekao – Bernard Šo ili Robert Kenedi : „ Postoje oni koji posmatraju stvari kakve jesu i pitaju se zašto ? Ja sanjam o stvarima, koje ne postoje i pitam se – zašto da ne“ ?

Stvarno, zašto da ne?

Zašto da ne, da ne verujemo da naši rukometaši mogu upravo na Evropskom prvenstvu da najave povratak na staze uspeha, da na Svetskom prvenstvu u atletici i rvanju, pred svojom publikom se pored gostoprimstva, u čemu smo šampioni, ne predstavimo i šampionski, zašto da ne verujemo da i odbojkašice i odbojkaši mogu da produže našu radost i ponos – da imamo najbolje... Da će muška košarkaška reprezentacija ponovo da vrati taj entuzijazam, da će Zvezda i Partizan, da fudbalsko evropsko proleće učine i te kako iznenađujuće interesantnim i pozitivnim, jednako tako i u košarci, da će vaterpolisti i džudisti nastaviti putem na koji su nas već navikli, karatisti, strelci, veslači...

Stvarno, zašto da ne ?

Da na kraju 2022.  godine budemo svi „puni priče“ i ponosni, „ na to šta smo u uradili u Kataru...“

Snovi su želje koje se požele i koji nas vode napred.  I najbolji način da se predvidi budućnost u sportu i ne samo u sportu je da je stvorimo danas. Ovde u Srbiji. Za Srbiju.

Poželimo jedni drugima sve najbolje i nazdravimo najboljem u nama :

ZAJEDNO ZA ZAJEDNIČKU BUDUĆNOST.

Zoran S. Avramović

P.S.

Naslov teksta je misao Karla Sandberga, pesnika, biografa, novinara i urednika, dobitnika tri Pulicerove nagrade.