Đoković: Život ide dalje, imam dvoje dece, mnogo toga što me van tenisa raduje...

– Prošlo je i nije ono što se dešavalo početkom januara. Osećam se bolje nego što je to bio slučaj dok sam boravio u Australiji. Život ide dalje, imam dvoje dece, mnogo toga što me van tenisa raduje. Isto tako doživljavam čudan osećaj koji nisam imao ranije zbog poznatih dešavanja – kazao je Đoković.

Da li imate želju da ponovo nastupite u Australiji, na turniru u Melburnu?

– Uvek ću ga se sećati po lepim stvarima, mnogo je nezaboravnih momenata, a i ličnih u toj zemlji. Nezavisno od ovoga, nemam ništa protiv naroda Australije. Naprotiv, imam lepu konekciju sa ljubiteljima sporta, a sami rezultati su dokaz kako se tamo osećam. Naravno, ovo je bilo potpuno neočekivano, teško je zaboraviti, ali prosto želim da se vratim u Australiju, da igram na „Rod Lejver” areni. Ako se ne osećam dobro, nemoguće je da beležim rezultate kao ranije.

Posetili ste zavičaj po povratku iz Australije, umesto da se borite za desetu titulu.

– Iskoristio sam priliku, imao sam sreću da tokom karijere uglavnom januar provodim u Australiji. Ovoga puta su se otvorile dve-tri nedelje, imao sam mogućnost da obiđem zavijač, ponosan sam na mesto odakle dolazim, Jasenovo Polje. Sedeo sam u društvu mitropolita Joanikija, u manastiru Ostrog, jednom od nasvetijih mesta srpske vere. Takođe, susreo sam se sa partijarhom Porfirijem, vidao sam malo i rane koje sam imao, želeo sam da se sklonim od svega.

Da li ste gledali finalni meč i za koga ste navijali u duelu Medvedeva i Nadala?

– Nije mi bilo lako, želeo sam da sam budem u finalu. Međutim, morao sam zbog okolnosti da pratim finale, iako nisam želeo. Inače, kad ispadnem ili ne učestvujem na nekom turniru, nemam toliko naviku da pratim mečeve svakodnevno. Pogotovo u ovoj situaciji koju sam doživeo. S obzirom da su sin i supruga zdušno navijali svako za drugog igrača, morao sam da gledam taj meč. Posmatrao sam njih dvoje, kako su navijali. Bio sam vrlo neutralan, ko god da je pobedio, zano sam da sam ja izgubio. Preovladavala je emocija da budem na terenu. Želeo sam da se distanciram od emocija u tom trenutku – kazao je Đoković, koji je potom nastavio:

– Danil je izuzetan momak, sa njim sam oduvek imao sjajan odnos, pun podrške i razumevanja. Jako je cenio što sam mu pomogao dok je bio junior na Azurnoj obali. Dosta sam tada trenirao sa njim, davao sam mu savete, sugestije, pravac... Jednom smo leteli zajedno na Dejvis Kup u Niš, kad sam mu ponudio da bude u avionu sa mnom, Danil to pamti i ceni. Od tada je nas odnos pozitivan, iako smo postali veliki rivali. Pogotovo u 2021. godini. On je 45 minuta nakon završetka meča poslao poruku. Ne bih da ulazim u sadržaj iste, ipak je to nešto privatno, ali je to bila podrška, obostrana. Vrlo je autentičan, originalan, svoj, ne ustručava se da kaže ono što misli. To će mnogima da zasmeta, nije politički korektan uvek. I sebe sam video kroz njega u tim situacijama, i sam sam donekle takav.

Mogli ste ranije da postanete državljanin Velike Britanije. Da jeste, pitanje je da li bi Vam se ovo dešavalo u Australiji?

– Ne bih se bavio pretpostavkama. Ne kajem se što to nismo uradili. Naprotiv, zahvalan sam i zadovoljan što smo doneli odluku da ostanem u Srbiji, da imam srpski pasoš i da igram za Srbiju. Prolazio sam kroz određene golgote u životu, ali ima ljudi koji su prolazili kroz mnogo gore stvari. Imao sam sreće da se uz podršku moje porodice bavim sportom koji volim, imam zbog toga mnoge, pa i finansijske beneficije. To me tera da cenim sve što imam mnogo više. Trudim se da živim u sadašnjem trenutku. Kažu, svako nosi krst koji može da podnese, tako i ja.

Igrači Barseone su želeli da se slikaju sa vama u dvorani „Aleksandar Nikolić” posle duela Evrolige u košarci protiv Crvene zvezde. Bili ste zvezda tog susreta.

– I mene je to iznenadiloo. Ne trudim se da budem lažno skroman, ne vidim sebe kroz tu prizmu. Smatram sebe jednakim sa svim ljudima, pa i sportistima. Trudim se da se tako ponašam. Nikola je izvanredan čovek, imamo odnos pun poštvanja. Mogao sam da podržavam klub koji volim, Crvenu zvezdu, i Mirotića, koji je došao sa jednim od najvećih klubova u Evropi, Barselonom.

Kako ste saznali da ste pozitivni na korona virus?

– Prisustvovao sam mnogim javnim događajima, zbog te vesti sam se iz predostrožnosti napravio Pi-Si-Ar test. Takođe, i rapidni antigenski test, i naredni dan pred događaj sa decom takođe. Antigenski test je bio negativan, bio sam asimptomatičan, odlučio sam da uručim deci nagrade. Čekao sam rezultate, tek nekih sat, sat i po sa po tom susretu decom sam video pozitivan rezultat. Da sam znao, ne bih sebe i druge stavio u tu poziciju. Test se čeka obično 24 sata. Često ih inače radim, svuda po svetu, gotovo svaki dan i jedan i drugi...

Ipak, napravili ste greku kad ste pored pozitivnog testa dali intervju za ugledni L`Ekip?

– To je bila greška i stojim iza toga. Imam svoje razloge zašto sam prihvatio da radim taj intervju, zbog odnosa sa gospodinom Frenkom, koji je mnogo duže u tenisu nego ja. Ta nagrada mi je mogo značila. Zbog tog odnosa i statusa L`Ekipa u teniskom društvu. Saznao sam za pozitivan Pi-Si-Ar test dan pre, razmišljao sam šta da radim, odlučio sam kako sam odlučio. Imao sam masku, držao fizičku distancu tokom intervjua, osim kad smo se slikali. Srećom, niko se nije zarazio. On je potom potvrdio da sam poštovao distancu i da sam imao masku sve vreme. Ali, greška je i postavio sam se sebično, ne bežim od toga. Svi smo mi ljudi, nemam nikakav problem da kažem da sam pogrešio.

Objavili ste na društevnim mrežama da ste krenuli ka Australiji? Da li se kajete što ste to učinili, da li mislite da bi bilo drugačije da niste to učinili?

– Nisam imao dilemu. Znao sam da ne mogu da idem, bio sam spreman da ne idem. Do određenog trenutka kad se ukazala prilika da iskoristim medicinsko izuzeće. Tu mogućnost su mejlom dobili svi teniseri koji mogu da apliciraju. Morali ste naravno da prođete kroz određenu proceduru, priložite medicisnku dokumentaciju. Dva nezavisna medicinska panela su uzimala u obziro tu dokumentaciju, anonimno, nisu znali da sam ja u pitanju. Uručeno je više od 20 izuzeća, različitih. Što se tiče mog, specifičnog, u nevakcinisanom statusu, radilo se o skorašnjoj zaraženosti, imali smo nas troje. Hrvatski trener i češka teniserka su ušli u Australiju ranije, Čehinja je i igrala, nije bilo nikavihproblema. Dok ja nisam došao, tada su i oni morali da budu deportovali – kazao je Đoković, koji je dodao

– Vaspitavan sam u društvu gde se neguje otvorenost i iskrenost. U skladu sa tim vrednostima sam i postupio. Moje ime se provlačilo kao ime nekog ko nije vakcinisan. Trudio sam se da zadržim svoj status o mišljenju o vakcinaciji. Kad sam odlazio za Australiju, odlučio sam da to objavim na društvenim mrežama, da bih bio otvoren, iskren i transparentan. Ne žalim zbog toga, da li bi bilo drugačije da to nisam objavio, ne znam...