Ima li još Stanojević čarobni štapić za Zvezdu?

Vest da je početkom septembra 2020. Aleksandar Stanojević posle osam godina i osam meseci ponovo „uskočio u odoru” trenera Partizana inicirala je oduševljenje među navijačima crno-belih: „na stranu” autorski potpis na ulazak u Ligu šampiona 2010. i dupla kruna 2011, već...

„Au, kako je pobeđivao Crvenu zvezdu” – otkrili su, jednoglasno, Grobari glavni razlog ekstaze, „rastopivši” se pri podsećanju na skor trofejnog stručnjaka protiv večitog rivala u periodu 16. april 2010 – 13. januar 2012.

Pet pobeda iz šest duela, uz jedan „beznačajan” poraz (u revanšu kupu, bez uticaja na prolaz) i gol razliku 7:1 – malo li je?!

Kad...

Komandant Parnog valjka u drugom mandatu u Humskoj iz pet pokušaja još nije osetio slast trijumfa nad komšijama: u nedelju, na stadionu „Rajko Mitić”, crno-beli su, čini se, nikad lakše pod njegovim vođstvom potpisali kapitulaciju.

Tačno, Stanojeviću pripadaju nemerljive zasluge za stabilizaciju Partizana (za impozantan niz u prvenstvu i novi iskorak u Ligi konferencije veliko „bravo”) i posle čak četiri „sušne” sezone, verovali ili ne, konkurentnost u trci sa crveno-belima (klub iz Humske i sad ima dva boda više!), ali...

Fudbalofili, naročito oni sa emocijom ka superligaškom lideru, s razlogom se pitaju: gde se dade Aleksandrov „čarobni štapić” iz okršaja sa Crvenom zvezdom, podsetimo – s moćima da je redovno pretvara u mušteriju?

„Potraga” može da se vodi u dva pravca: merenje snage večitih (tad i sad) i da li se, u međuvremenu, nešto promenilo u samom Stanojeviću, pre „kam-beka” na Topčidersko brdo s „radnom knjižicom”  u Kini, Izraelu, Grčkoj i Saudijskoj Arabiji?

Crvena zvezda je kudikamo jača, oceni, juče, generalni direktor Zvezdan Terzić: „Nikad bolja u poslednjih 30 godina” – prvak 2018, 2019, 2020. i 2021, sa dva učešća u Ligi šampiona (2018, 2019) i tri dočekana proleća u Evropi (2018, 2021, 2022).

Odnosno...

Sposobna da ove zime, namerna da ne prepusti tron najljućem protivniku (nije prijatno na minus 5), šampionski tim (pojačan letos čak i Aleksandrom Dragovićem!) osnaži jednim od najboljih strelaca Starog kontinenta Ohijem i nekadašnjim reprezentativcem Italije Pićinijem, procenivši da je deficitarna na pozicijama napadača i desnog beka, iako ima Pavkova – dželata Liverpula i Gajića – zlatnog Orlića sa Mondijalita na Novom Zelandu!

Digresija: perioda kad je Aleksandar Stanojević čitao lekcije Ratku Dostaniću, Aleksandru Kristiću i Robertu Prosinečkom niko u Ljutice Bogdana ne želi da se seća, uz napomenu: nekadašnji evropski prvak na mnogim nivoima bio je ispod decenijama sticanog rejtinga.

Kad je Partizan bio jači: sad ili pre deceniju i „kusur”?

Rođeni Beograđanin lagano pobeđujući i u komšiluku ukazivao je poverenje između stativa Mladenu Božoviću i, pogotovo, Stojkoviću, odbranu granitnom činio sa Miljkovićem, Savićem, Krstajićem, Lazevskim (najčešće), Markom Jovanovićem, Kneževićem, Lomićem, Rnićem i Ivanovim, do dodatne čvrstine dolazio pružajući šansu Radosavu Petroviću, Smiljaniću i Kamari, kreaciju dobijao zahvaljujući Saši Iliću, Moreiri, Nemanji Tomiću, Baboviću i Vukiću, ubojitost postizao na krilima Klea, Dijare, Ilieva, Tejga, Adije, Lazara Markovića, Marka Šćepovića...

Ejjj!

I u prethodnih godinu i po, naravno, Stanojević je mogao da se diči „starom klasom” – Stojković je branio tri derbija, Miljković igrao četiri, Marković svih pet, u poslednjoj liniji oslanjao se na Svetozara Markovića, u srednjem redu i u napadu na Šćekića, Filipa Stevanovića, Sumu i Asana, uz aktuelne adute –  Vujačića, Saničanina, Uroševića, Zdjelara, Jojića, Meniga, Rikarda...

Ejjj!

Pogledavši nedeljni derbi nešto mu je, ipak, nedostajalo u odnosu na premijerni mandat: Mladen Krstajić kao komandant odbrane, kadar da štopera uz sebe, bogami i bekove, učini, baš kao sad na drugoj strani Dragović mlađanog Erakovića, daleko sigurnijim i boljim.

Uz to, navalu mu je na poslednja dva derbija predvodilo pravo rešenje – Rikardo, za razliku od prethodnih, iznuđenih – „odbeglog” Asana i krilnoj poziciji vičnijeg Holendera.

I, šlagvort: šta je to novo u taktičko-psihološko-rukovodećem profilu Aleksandra Stanojevića?

Dan pred put na najbliže gostovanje, osokoljen, verovatno kao i svi partizanovci – rapsodijom u revanšu sa Spartom, najavi: „Jurišaćemo... i mi!”, s željom da se odlepi na osam koraka i, možda, već sad reši pitanje vlasnika krune.

Međutim...

Energetski istrošen tim (to je, verovatno, glavni uzrok slabog izdanja; zar da se od osica protiv Čeha pretvore u posmatrače protiv komšija?) ostade ušančen, sa ofanzivcima preopterećenim nacrtanim defanzivnim zadacima, u iščekivanju poklona od rivala (jedan je i došao, al' nije iskorišćen)...

I tu je glavna razlika: o „prvom” Stanojevićevom Partizanu računa je morala da vodi Crvena zvezda, dok je „drugi”, u samom startu, pod većim bremenom anuliranja uzdanica protivnika i... Nije to – to!

Zar nije bolje da se brzonogi Menig, umesto što bojažljivo osmatra da nije daleko od Uroševića, „nakalemi” (u početku) slabom Pićiniju, ili da Nikola Terzić „mangupski” kreira Rodiću dramu – „ej, šta će da bude ako odem napred”, nego...

Trenutak da reprizirajući izjavu sportskog direktora Ivice Ilieva: „Pogubno bi bilo da nam jedan poraz, kad i dalje imamo prednost, utiče na celu sezonu”, zaključimo apropo Stanojevićevog nesklada u derbijima: u 2021/22. imaće još samo jednu priliku da izdiktiravši „takmičarskiju” ekipu (posebna tema: da li bi se Partizan uopšte „takmičio” za titulu da nema Natha?) vrati „korenima” - dovede navijače u delirijum i pokaže da je vratio moć u „čarobni štapić”.

Simpatije i poverenje Grobara i dalje ima, otud...