Bogdanović o Ušketu: Nije imao „biciklicu”, al' sve ostalo - bolje

U Jugo fudbalu, u drugoj polovini „osamdsesetih”, kružilo je s razlogom: „Ne dao vam Bog da ste bek i morate na „mejdan” krilima Partizana!”

Propast u najavi: ukoliko ste levi – sanjaćete „biciklicu” Gorana Bogdanovića, ako, pak, desni – zavrteće vam se od „vožnje” i zarozanih štucni Nebojše Vučićevića!

Gošu je, naravno, duboko potresla Ušketova smrt:

- Tuga prevelika. Ne mogu da verujem: lepo je izgledao, bio aktivan, do skoro smo igrali za veterane i... da je tako nastradao.

Na omiljenom, malom fudbalu?

- Koliko je samo voleo igru na petoparcu! Stariji je od mene pet godina, kad sam, sa 18, potpisao za Partizan, vodio je nas mlađe po gradovima u Srbiji, Jugoslaviji, da igramo krišom, ni u Humskoj niko nije znao. Bio je vrhunski majstor, ne samo na velikom, već i na malom fudbalu!

Nije imao, kao vi, „biciklicu”, al'...?

- Nije imao „biciklicu”, al' sve ostalo – mnogo bolje! Kamo sreće da sam imao sve što on, Uške moju fintu... Svi smo ga voleli: gledao je uvek da pomogne mladima, naročito „sa strane”. Svuda nas vodio, učio, savetovao o svemu i svačemu. Bajro Župić, Muni Bajović, Plavi Stevanović, ja...

Sijaset velikih utakmica, dve zajedničke titule, kup?

- Davao je golove u večitom derbiju, rasturao Dinamo, pa... Čuveni Velež! Partizan je na trofej u Kupu Jugoslavije čekao 32 godine, ejjj, Uške je odigrao, vrhunski, razbio Mostarce. Uh, koliko nezaboravnih partija... Ma, mogu da nabrojim na prste slabije mečeve!

Drugarčina za sva vremena?

- Da vam ispričam ovo... Dugo se nismo videli, 1989. otišao je u Mec, ja 1993. u Majorku, potom, Espanjol, Ekstremaduru. Po povratku iz Španije odem na novogodišnji turnir u Veliku Planu, kad... Došla Partizanova ekipa – Đelmaš, Plavi, Vermezović... Izljubim se, naravno, sa svima, njemu pružim ruku... Ne znam ko je čovek, razumeš?! Tek, dolazi mi Đelmaš: „Ti sa Ušketom na pričaš? ” Začudim se: gde je, bre, Uške? Miloš me gleda: „Eno ga tamo... ” Skočim od radosti! Uške se smeška: „Vidim, brate, sa svima se ljubiš, samo sa mnom rukuješ.” A... on se ugojio, kosa mu nije tršava. Brate, izvini, molim te...

Neponovljivi šmeker?

- Bio je, pre korone, trener u mom Smederevu. Upoznao sam mu sina Vanju, došao je da gleda ćaleta i našu utakmicu. Nismo se posle toga viđali, znate, imam i ja problem – spremam se za operaciju kuka, međutim, bili smo stalno u kontaktu. Saučešće porodici – kazivao je s pijetetom o velikom prijatelju i omiljenom saigraču Goran Bogdanović.