ZA ŽURNAL GOVORI - Miomir Kecmanović: Voleo bih - Alkaras i ja kao Rafa i Novak

Miomir Kecmanović protiv Karlosa Alkarasa. Četvrtfinale mastersa u Majamiju pre desetak dana. Po opštem mišljenju, jedan od najboljih mečeva ove godine. Ako ne i najbolji

Kreativnost, borbenost, talenat, kompletnost igre, sve to bilo je na obe strane mreže. Ono što su pružili španski i srpski mladi teniser, to je pravi recept za budućnost. Tako će tenis izgledati jednog dana.

Ono što je Kecmanović te večeri na Floridi pokazao neko bi možda proglasio za slučajnost, za pet minuta sreće. Ali nije tako. Samo dve nedelje ranije, Miša je zablistao i u Indijan Velsu. I tamo je pobedio jednog pripadnika prve desetorke, i tamo ga je zaustavio tek teniser koji je osvojio šampionski pehar.

Međutim, nisu to jedini Mišini uspesi u 2022. Na Australijskom openu je prvi put bio učesnik osmine finala nekog gren slema, potom je u Južnoj Americi odigrao dva četvrtfinala.

Kecmanović je već došao kući, pripremaće se za Srbija open. Svestan da je na američkoj turneji sebi širom otvorio vrata svetskog vrha i rešen da to iskoristi. U intervjuu “Žurnalu” otkrio je svoje planove.

Odigrali ste dva četvrtfinala na dva uzastopna mastersa, kakav je osećaj? Čemu najviše dugujete za ovaj nagli napredak od početka 2022?

- Zadovoljan sam i srećan – kaže Kecmanović. - Pun samopouzdanja sam se vratio kući posle dva meseca takmičenja na dva kontinenta. Prvo na šljaci u Južnoj Americi, zatim na betonu mastersa 1.000 u SAD. I sebi sam dokazao da imam igru za velike rezultate i da samo treba da nastavim sa radom koji me je i doveo do pobeda nad top igračima i do ovog napretka. Rad je ključ svega, kao i vera u sebe, bez toga ma koliko bio talentovan ne može se napred, jer svi su tu sa istim ciljem. Iskorak napravi samo onaj koji je maksimalno posvećen i predan tome što je sebi postavio kao zadatak. 

I u Indijan Velsu i u Majamiju izgubili ste od tenisera koji su potom osvojili titule, od Tejlora Frica i Karlosa Alkarasa. Koliko vam to znači?

- Znači puno, znači novu motivaciju i veliko samopouzdanje koje je uvek ključ uspeha. Bez obzira gde si na listi i koji rezultat imaš iza sebe, motivacije i samopouzdanja nikad dosta. To je samo još jedna potvrda da sam na dobrom putu, da je ovaj rezultat vredan i govori da treba da nastavim sa radom i da će budućnost doneti i meni mesto koje su zasluženo uzeli moji protivnici iz četvrtfinala.

U Majamiju ste se revanširali Fricu za poraz iz Indijan Velsa. Kako ste za dve nedelje našli rešenje za njegovu igru?

 - Porazi su najbolja lekcija, iz njih naučiš sve i nađeš rešenja za sledeći izazov. Imao sam svoje šanse i mogao sam do pobede nad Fricom u Indijan Velsu, ali u finišu meča nisam ostao na nivou na kome sam bio u prva dva seta. Iz svega toga sam izvukao pouke, sa mojim timom napravio analizu igre i našao modus kako do pobede u našem sledećem susretu koji se dogodio odmah u Majamiju.

Šta mislite o mogućnostima Alkarasa, može li da bude broj 1?

- Mlad je, eksplozivan, moćan i zaista igrač budućnosti. Pun je samopouzdanja i, što bi se reklo, vrele krvi koja živi za trijumf. U ovoj sezoni ima samo dva poraza, osvojio je masters u Majamiju, seriju 500 u Rio de Žaneiru, sa 18 godina već je 11. na svetu, igra dobar tenis i ako ovako nastavi sigurno će obeležiti budućnost.

Da li je onaj fantastičan meč sa njim početak nastavka srpsko-španskog rivalstve Đoković – Nadal?

- Voleo bih da jeste i bila bi nam velika čast, jer rivalstvo i mečevi Novaka i Nadala su jedna od najlepših priča u istoriji tenisa. Svaki njihov meč je za anale i o svakom njihovom meču će se zauvek pričati. Dosegnuti tako nešto, bar jednim delom bila bi velika privilegija i potvrda našeg kvaliteta. Verujem da mi to možemo i želim da nam budućnost donese taj momenat, jer iz velikog rivalstva se rađaju najbolje sportske priče.

Vodili ste sa 5:3 u taj-brejku trećeg seta protiv Alkarasa. Šta se desilo?

- Teniski rečeno, ruka se skratila, stao servis. Nisam ostao u poenu i u trenutku, već sam postao svestan da sam na dva poena od polufinala i pobede i to me je izbacilo iz ritma, a moj protivnik je odigrao fantastično. Još jedna lekcija za budućnost.

U čemu ste najviše napredovali u ovih nekoliko meseci 2022?

- U svim elementima igre, najviše na fizičkoj spremnosti i u pristupu mečevima. Više verujem u sebe, ne predajem se koji god rezultat da je na semaforu i ne zazirem od protivinika. Samo idem dalje i gradim svoju igru. To je pravi put za uspeh i dobar rezultat, vera u sebe i veliki rad, to je ono što donosi željeni rezultat.

Impresionirali ste brzinom. Sa kim radite, krećete se fantastično?

- Radim sa mojim timom koji čine kondicioni trener Uroš Stojčov i fiziotarapeut Argentinac Martin Goni koji je radio i sa Del Potrom. U Indijan Velsu uz mene je bio i naš Miloš Jelisavčić. Rad sa svima njima mi je doneo potpuno osveženje, postao sam drugi igrač. Nikad nisam bio brži i eksplozivniji. Izuzetno sam zadovoljan našom saradnjom i radujem se nastavku.

Koji su sada vaši najveći aduti u igri?

- Servis, brzina, pozicija da igrom koju sada imam ujedno imam i više opcija kod realizacije poena, raznovrsnost. Nisam samo igrač sa osnovne linije, nisam šablonski igrač, imam tu neku novu šarenolikost koja donosi željeni rezultat. Nastaviću da radim na tome. 

Šta očekujete od sezone na šljaci? Možete li da nastavite u istom tempu?

- Očekujem dobre mečeve i nastavak dobrih rezultata. Sa šljakom sam se već susreo ove sezone, na turneji u Južnoj Americi gde sam odigrao tri turnira, od toga na dva izgubio tesno od Serundola koji je posle mene na oba takmičenja izgubio takođe tesno od Švarcmana, a sada je stigao i do polufinala u Majamiju. To mi je isto potvrda da i na šljaci mogu da se nadam dobrom rezultatu. Ukoliko budem na nivou kako igrom, motivacijom, tako i kondicijom koja je jako važna i u velikoj meri presudna na šljaci.

Koje ćete turnire igrati do Rolan Garosa?

- Odlučio sam se da turneju na šljaci počnem iz Beograda. Posle planiram da odigram Minhen, masterse u Madridu i Rimu i na kraju Rolan Garos.

Kada očekujete ulazak u prvih 30, kad u 20, a kad u 10?

- Nikada na sebe ne stavljam pritisak i ne namećem sebi da moram da u nekom vremenskom roku dosegnem neki određen rang, rezultat. Sebi uvek samo namećem to da moram konstantno da radim i napredujem na tom polju, a ako sam bio vredniji i ako mi to donosi na terenu rasterećenost samim tim ću doći i do velikih rezultata i mesta na ATP listi. Kao i svakom igraču tako je i meni cilj da jednog dana budem najbolji na svetu. Da li će i kada to doći videćemo, važno je samo da uvek budem posvećen pozivu koji sam izabrao i ako sam rođen za velika dela ona će i doći kad tad, kao što je došlo i prvo mesto na juniorskoj rang listi. To je nešto što će mi zauvek značiti mnogo i uvek biti motivacija da mogu bolje i više.