INDIREKT: Zvezdin i Stankovićev podbačaj bez kazne

PIŠE: Nikola Stamenić

Možda osvajanje boda u 167. večitom derbiju i izbegavanje poraza uprkos lošoj igri bude i ključan detalj za odbranu titule, ali poražavajuće za Crvenu zvezdu je da utakmicu na Marakani zaključi bez šanse. Ko god da je protivnik i kakav god da je ulog na talonu, takvo stanje na terenu smatra se za podbačaj i kosi se sa tradicijom velikog kluba.

Možda će Dejan Stanković pronaći pozitivnu stranu u taktičkim detaljima i činjenici da ni Partizan nije uspeo da napravi probleme njegovom timu, ali dok je izgovarao kako se tako osvajaju titule trebalo je i da oseti da je veliki procenat zvezdaša u tim trenucima bio duboko razočaran i izneveren igrom ekipe.

Neverovatno je zvučalo da to govori čovek koji je umeo u igračkim danima da derbije pobeđuje i sa četiri razlike, trese mrežu Partizanu u kontinuitetu. Zadovoljavanje tako skromnim utiskom ne bi trebalo da bude stil trenera Crvene zvezde, kako god se zvao i šta god ima imao iza sebe.

Ako je tako i želeo da zaštiti igrače pri javnom istupu, mogao je to da učini na drugačiji način. Umeo je ranije da u trenucima podbačaja u igri sav teret preuzme na svoja leđa.

Jeste titula najbitnija i sve će biti manje važno od šampionskog raspleta, ali odavno stvorena zvezdaška tradicija nije da ne napada svim silama u večitom derbiju na domaćem terenu kad ima kvalitetniji tim kao što je sada slučaj.

Crveno-beli su se zapetljali u okove taktike, a jasno je i da je psihološki faktor da im odgovara „dvoznak” imao efekat. Već po prvim „lenjim” dodavanjima i upornim vraćanjem lopte unazad kako bi izgradnja akcija što duže trajala videlo se da domaćin ide na čekanje greške protivnika i da mu je najbitnije da ne primi gol.

Nije ništa sporno u činjenici da je Crvena zvezda remizirala sa Partizanom, bez obzira što ima bolje individualce. Problem je način kojim je došla do boda. Da je nerešen rezultat potpisan uz bolju igru, navijači ne bi nezadovoljni otišli sa stadiona.

Visoko je podignuta lestvica očekivanja posle igara u februarskom derbiju i revanšu sa Rendžersom. Pravo na slab dan postoji, ali nedopustivo je da skup tim Crvene zvezde za srpske prilike ne stvori šansu u večitom derbiju na svom terenu. I to u trenutku kad ima meč loptu za titulu.

Ako se takvim epilogom zadovoljavaju rukovodstvo i stručni štab, onda pre svega lažu sebe. A, možda je sve to bilo samo za javnost, a drugačije će reči uputiti igračima u internim razgovorima pred današnji trening.

Definitivno je jasno da ovaj tim Crvene zvezde bolje i konkretnije igra kad je, žargonski rečeno, sabijen uz zid i bio bi smrvljen u slučaju da ne pobedi. Tako je bilo u februaru, kad je ekipa odgovorila sjajno na izazov. A, kad postoji i minimum komfora, reakcija je drugačija i gora.

Stanković će morati da se izbori i sa evidentnim padom forme ekipe. Takođe i činjenicom da sve zavisi od inspiracije Kataija i Ivanića, pogotovo kad su špicevi bez municije kao Ohi i Pavkov u poslednje vreme.

Podbacio je kompletan ofanzivni red Crvene zvezde, na sve to se nadovezala i slaba igra Sanoga. Partizan nije umeo to da kazni. Liderska pozicija sačuvana je zato što je odbrana bila na visokom nivou. Borjan je prvom intervencijom pokazao da će Partizan teško uspeti da ga savlada i još jednom potvrdio da je čovek za velike utakmice, a ispred sebe je imao odlične Erakovića i Dragovića.

Srećom po Stankovića.