ИНДИРЕКТ: Звездин и Станковићев подбачај без казне

ПИШЕ: Никола Стаменић

Можда освајање бода у 167. вечитом дербију и избегавање пораза упркос лошој игри буде и кључан детаљ за одбрану титуле, али поражавајуће за Црвену звезду је да утакмицу на Маракани закључи без шансе. Ко год да је противник и какав год да је улог на талону, такво стање на терену сматра се за подбачај и коси се са традицијом великог клуба.

Можда ће Дејан Станковић пронаћи позитивну страну у тактичким детаљима и чињеници да ни Партизан није успео да направи проблеме његовом тиму, али док је изговарао како се тако освајају титуле требало је и да осети да је велики проценат звездаша у тим тренуцима био дубоко разочаран и изневерен игром екипе.

Невероватно је звучало да то говори човек који је умео у играчким данима да дербије побеђује и са четири разлике, тресе мрежу Партизану у континуитету. Задовољавање тако скромним утиском не би требало да буде стил тренера Црвене звезде, како год се звао и шта год има имао иза себе.

Ако је тако и желео да заштити играче при јавном иступу, могао је то да учини на другачији начин. Умео је раније да у тренуцима подбачаја у игри сав терет преузме на своја леђа.

Јесте титула најбитнија и све ће бити мање важно од шампионског расплета, али одавно створена звездашка традиција није да не напада свим силама у вечитом дербију на домаћем терену кад има квалитетнији тим као што је сада случај.

Црвено-бели су се запетљали у окове тактике, а јасно је и да је психолошки фактор да им одговара „двознак” имао ефекат. Већ по првим „лењим” додавањима и упорним враћањем лопте уназад како би изградња акција што дуже трајала видело се да домаћин иде на чекање грешке противника и да му је најбитније да не прими гол.

Није ништа спорно у чињеници да је Црвена звезда ремизирала са Партизаном, без обзира што има боље индивидуалце. Проблем је начин којим је дошла до бода. Да је нерешен резултат потписан уз бољу игру, навијачи не би незадовољни отишли са стадиона.

Високо је подигнута лествица очекивања после игара у фебруарском дербију и реваншу са Ренџерсом. Право на слаб дан постоји, али недопустиво је да скуп тим Црвене звезде за српске прилике не створи шансу у вечитом дербију на свом терену. И то у тренутку кад има меч лопту за титулу.

Ако се таквим епилогом задовољавају руководство и стручни штаб, онда пре свега лажу себе. А, можда је све то било само за јавност, а другачије ће речи упутити играчима у интерним разговорима пред данашњи тренинг.

Дефинитивно је јасно да овај тим Црвене звезде боље и конкретније игра кад је, жаргонски речено, сабијен уз зид и био би смрвљен у случају да не победи. Тако је било у фебруару, кад је екипа одговорила сјајно на изазов. А, кад постоји и минимум комфора, реакција је другачија и гора.

Станковић ће морати да се избори и са евидентним падом форме екипе. Такође и чињеницом да све зависи од инспирације Катаија и Иванића, поготово кад су шпицеви без муниције као Охи и Павков у последње време.

Подбацио је комплетан офанзивни ред Црвене звезде, на све то се надовезала и слаба игра Санога. Партизан није умео то да казни. Лидерска позиција сачувана је зато што је одбрана била на високом нивоу. Борјан је првом интервенцијом показао да ће Партизан тешко успети да га савлада и још једном потврдио да је човек за велике утакмице, а испред себе је имао одличне Ераковића и Драговића.

Срећом по Станковића.