Mrtvi ste samo ako vas živi zaborave. Sestra Ratka Draškovića prerano je preminula, ali, nikad nije prestala da bude u njegovim mislima. Njene reči i dalje ga drže da korača putem dobrote.
- Izgubio sam sestru pre pet godina. Jedne noći „došla mi je” u san i rekla da bih morao da uradim nešto plemenito, da pomognem nekom neznanom - počeo je priču Drašković, humanista i vrhunski sportista, bokser teške kategorije sa sjajnim rezultatima u amaterskom i profi ringu.
Bokserska loza
Tradicija beleži novi nastavak. Bokserska loza u porodici Drašković se nastavlja. Ratkov sin Boško je krenuo očevim stopama. Bio je amaterski prvak Mediterana, nacionalni šampion, a po završetku bokserske karijere, jedno vreme selektor reprezentacije Crne Gore.
- Ponosan sam na sina, što je bio i ostao u boksu. Imao je odlične rezultate kao bokser i dan danas nastavlja da se bavi boksom na drugi način - ističe Ratko.
To je bio povod da teškaš iz Nikšića spasi život oboleloj Radmili Rajičević, donirajući joj bubreg.
- Otišao sam u bolnicu u Nikšiću i mom lekaru rekao da želim da doniram bubreg, pitao ga kome je najpotrebniji. Prva na čekanju je bila Radmila. Nisam poznavao devojku, nije me interesovala ni verska, ni politička, rasna, bilo koja pripadnost... Želeo sam da poklonim šansu za novi život. Naši biološki parametri su se srećom, poklopili i krenuli smo u akciju za transplantaciju - objasnio je Drašković.
Posle odlučnosti Ratka, sve je bilo spremno da se spasi jedan mladi život. Kada su krenuli na put do transplantacije, nisu bili svesni da ih čeka prava golgota. Prva prepreka je bila etička komisija turske klinike.
- U Crnoj Gori se takva operacija nije radila, otišli smo do turske bolnice Adži Badem Sistina. Uradili smo sve pretrage. Sve je bilo dobro, ali, etička komisija nam je na kraju rekla da oni ne vrše transplantaciju kod osoba koje nisu u srodstvu.
Ratka to nije pokolebalo.
- Rekao sam da neću da odustanem i da ćemo naći zemlju koja radi transplantacije - dodaje Ratko.
Isti scenario se desio i u Srbiji.
- Posle nekih deset dana smo došli do Kliničkog centra Srbije, sve smo isto odradili. Sačekao nas je konzilijum od pet lekara. Njih četvoro kažu može, jedan, da nije moguće uraditi transplantaciju. I zato što nisu bili saglasni, opet nas odbiju. I tad sam rekao: „Nema predaje idemo dalje”!
Uporni na kraju uspevaju, sreća se osmehnula Radmili i Ratku.
- Uspeli smo da dođemo do Azerbejdžana. Oni nam kažu da mogu da urade. Odmah nakon toga smo izvadili vize i otišli. Transplantaciju smo uradili na klinici u Bakuu. Sada smo svi super i Radmila i ja - zadovoljno kaže Drašković.
Zbog nesvakidašnjeg humanog gesta Drašković je dobio brojna priznanja. U našoj zemlji je odlikovan plaketom za ostvarenje godine.
- To mi mnogo znači, pogotovo što sam je dobio u Srbije, zemlje koju mnogo volim, najviše posle moje domovine. U Crnoj Gori sam dobio nagradu „Heroj godine”, a i u Zagrebu me čeka nagrada. Zaista mi je drago zbog toga - ističe Drašković.
Udruženi za Radmilin život
Transplantacija bubrega je koštala 50.000 evra. Humanu akciju je finansijski ključno pomogao Draškovićev prijatelj.
- Trebalo je prikupiti velika sredstva, imali smo prikupljenih oko 6.000 evra u akcijama za nekoliko dana, nedostajalo je još 44. 000. Javio se Goran Đurović, moj prijatelj i rekao mi je: „Nemam hrabrosti da dam bubreg, ali, imam pare da doniram transplantaciju” - prenosi Ratko.
Čovek lavljeg srca iz Nikšića ceo život režira dobrotom i humanošću. Teškaš planira u istom stilu da se oprosti od ringa. Istinski je vernik i zato je odlučio da tačku na boksersku karijeru stavi u danu sa puno simbolike.
- Oproštajni meč boksovaću sa mojim prijateljem, nekadašnjim košarkašem Darkom Miličićem, na dan Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću. Tada su najveće litije. Prihod od ulaznica je namenjen za neku ugroženu porodicu - kaže Ratko.
Snažni i ponosni Crnogorac u vode plemenite veštine uplivao je sa 15 godina. Porodica Drašković je bila deo boksa, prvo je počeo da boksuje Ratkov brat od strica, on je nastavio tradiciju.
Drašković šampionski nosi rukavice skoro 38 godina. Na karijeri svako može da mu pozavidi. Zbog sankcija koje je pretrpela SR Jugoslavija i spleta okolnosti, Drašković je prerano prešao u profi boks, iako je kao omladinski prvak Evrope mnogo obećavao u amaterskom ringu.
- Nismo mogli da idemo na amaterska takmičenja i prešao sam u profesionalce. Ali, opet je bila ista priča, nisam mogao da putujem. Bio sam VBU prvak sveta, šampion Balkana i Jugoslavije i još mnogo toga osvojio. Ponosan sam što nosim zvanje vrhunskog sportiste - zaključio je plemeniti Nikšićanin.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
