ENAC: Triling odgovornih (Vučelić, Vazura, Iliev) - Ponudite bar ostavke

Piše: Vladislav Vlajić

Eskalacija duga, sa atributom najvećeg u istoriji. Pretnja FIFA zabranom registracije igrača u tri prelazna roka, produkt kašnjenja sa uplatom rate Luganu (uprkos što je prethodno država obezbedila celokupan novac za evrolicencu) od, kako sad već bivši trener reče, „smešnih” 200.000 evra – obeštećenjem za rezervistu Holendera. Izboksovan rok sa autorskim potpisom „svemogućeg” Lakovića od 24 sata i bruka, kad se dublje sagledaju potencijalne posledice – nokaut kluba, izbegnuta pozajmicom FSS.

Filmski beg, u tom trenutku, najboljeg strelca, iniciran, uprkos upozorenju, kašnjenjem plate i „izdajica” napisa, „stambenom nebrigom”, za ozbiljno narušen ugled i prst na čelu pikiranih legionara: zar tamo da idem? Pompezno najavljivano dobijanje spora na sudu i pretnja novom poslodavcu – raspršeni kao mehur od sapunice: Asano „vitla” u Bohumu, po sajtu KAS-a ročište nije ni zakazano.

Dva prelazna roka bez prodaje fudbalera - dokaz osiromašene tržišne vrednosti tima, mogućnost naplate eksport transfera sasečena oprostom dugova, patentom kad se zaborave, recimo, prinadležnosti precizirane nagradama.

Kuburenje s „bonusima”: znak da je priča o drugoj omladinskoj školi u Evropi „pre Hrista”, izazvana pogrešnim odabirom rukovodeće-stručnog kadra, biografija, mahom, nedostojnih giganta. Ozbiljan zastoj na fabričkoj traci, do nedavno rezultatskog pogleda u leđa čak i Brodarcu.

Angažman dva „stelt” pojačanja (Bajbek, Fejsa) načičkanih zdravstvenih kartona – nekad čak i planetarno poznati doktorke / stručnjaci za oporavak nemoćno zavrte glavom – za kap u moru finansijske dubioze. Produbljivane, inače, „virtuelnim” ciframa na „rifrešovanim” ugovorima, te sporazumnim raskidom, javnosti spinovaše - otkazom, najskupljoj akviziciji u istoriji (Suma).

Otuđenje od iskonskih partizanovaca: sklonih kritici – „krštenih” opozicijom, s druge strane – kooptiranje u (zatvorene) najviše organe isključivo podobnih i pod devizom „dosta je bilo ružnih tonova” gašenje svake polemike svojstvene demokratiji. Konspiracija u radu iza zabarikadiranih vrata „Zemunela” i tajni izborni proces začinjen čistkom „problematičnih” sa skupštinskog spiska. Rečju: kasta.

Nadglasavanje u svim fudbalskim forumima – posledica bespotrebnih frontova i neznanja očuvanja „bratskih” klubova, iz pozicije moći – izgubljene trke s večitim rivalom. Svesnog ćutanja i kad si ugrožen – ploda finansijske zavisnosti i sebične politike nezameranja, krucijalne za očuvanje fotelja i pojedinačnih interesa. Davanje „advokatskog punomoćja” šefu struke, naivnom da ponovo zaluta u tuđ zabran i radeći posao nadređenih navuče krst i prolazi, finale kupa pokaza, golgotu.

Sporadična oglašavanja – preventivno „posipanje pepelom”, ili, kukanje nad sudbinom kad je već uveliko projurio „crveno-beli voz”. Ukazivanje na posledice, očigledne nemoći da se spreče uzroci. Prihvaćenog stava da je zapisano da se bude drugi (jednom čak, gle sramote, treći).

Sve navedeno – pripada kategoriji sporednog. Glavno: PARTIZAN PET GODINA NIJE BIO ŠAMPION, TREĆU SEZONU ZAREDOM OKONČAO JE BEZ TROFEJA.

Trener Aleksandar Stanojević, otkri – iz moralnih razloga, podneo je ostavku. Zar nije red da je, bar reda radi, ponudi i komandni, triling odgovornih: Milorad Vučelić – Miloš Vazura – Ivica Iliev?

Bez sumnje – određenih zasluga u „spašavanju Partizana”: predsednik – za stabilizaciju posle potresa i unutrašnje funkcionisanje shodno dobrim relacijama s državnim vrhom (najizraženije pri dobijanju novca za evrolicencu), generalni direktor – smisla za trgovinu i nekoliko transfera kontinentalnog odjeka (Milenković, Pavlović, Stevanović, Sadik), sportski direktor – oka za „lepezu” kvalitetnih stranaca (Leonardo, Everton, Tavamba, Suma, Rikardo, Sadik).

Međutim, kad su titule (za duplu krunu 2017 – svaka čast) pluskvamperfekat, onda...

Logično je da stavite „doživotne” mandate bar na razmatranje, pa ako vas „skupštinska bratija” zamoli da ostanete pod sloganom „nema boljih” i, pritom, grupa uglednih partizanovaca stalnog preispitivanja o ubačenim elementima po ko zna koji put zastane na kafanskoj buci bez snage da pronađe način da vam institucionalno zapreti... i dalje vladajte.

Naše, medijsko, samo je da konstatujemo: ne valja vam kurs... u susret još težim vremenima.