Tumbaković: Vrhunac karijere! Petrović: Fudbalski san

U SUSRET DERBIJU / IZ KNjIGE DRAGIŠE KOVAČEVIĆA „DERBI”/

LjUBIŠA TUMBAKOVIĆ

„Iako sam dugo bio u Partizanu, kao igrač nikad nisam bio u timu protiv Zvezde, ali sam igrajući za Vardar u više navrata nastupao u utakmicama sa crveno-belima.

Vatreno krštenje u večitom derbiju imao sam kao trener prvog tima 2. oktobra '92 na Marakani. To je ona utakmica na kojoj su navijači bacili suzavac, pa je meč bio prekinut. Prvo poluvreme igrali smo odlično, golom Mijatovića vodili smo do pred kraj, kad je Lukić izjednačio.

Posle te utakmice nekako sam „oguglao” jer smo se često sastajali sa Zvezdom. Za svakog trenera to je vrhunac karijere. Za mene poseban doživljaj. Teško bih mogao da kažem da li sam srećniji kad pobedimo ili tužniji kad izgubimo. To su neobjašnjive radosti i tuge.

Pošto računam da budem i dalje trener Partizana ne mogu da otkrivam tajnu kako pripremam moju ekipu za derbi. Šalim se... Trudim se, naravno, da ništa ne prepustim slučaju. Gledam da isključim svako iznenađenje. Uvek tražim neki novi motiv za moju ekipu. Volim da čujem moje saradnike. Uvek ih konsultujem, tražim dopunske informacije... Pitam i Bjekovića šta misli, ali uvek, ponavljam, uvek sam donosim odluku o sastavu tima i taktici. Retko me je intuicija prevarila, pa i onda kad smo gubili derbije.”

LjUPKO PETROVIĆ

„Kao igrač nastupao sam za Osijek i protiv Zvezde i Partizana. U Beogradu smo obično gubili, a kod kuće ponekad i trijumfovali.

Nisam imao sreću, kažem sreću, jer sam se kasnije uverio da je sreća biti akter derbija, da igram u večitom derbiju. Kao igrač iz provincije, a kasnije trener jednog od učesnika derbija, mogu iz ove perspektive da kažem da je za svakog jugoslovenskog fudbalera san igrati derbi.

U moje vreme, bilo mi je važno da dobro odigram protiv Zvezde, Dinama, Partizana, Hajduka... Te utakmice doživljavao sam kao nešto najlepše u karijeri. Ipak, tek kao trener Zvezde shvatio sam šta za igrače, trenere i navijače znači derbi. Ako imam neostvarenu igračku želju onda je to, upravo, nemogućnost da bar jedanput odigram tu utakmicu.

Moji dueli sa Partizanom sa Zvezdine klupe ostaju kao nešto najlepše u mojoj karijeri. Iako sam prvi jugoslovenski trener koji je osvojio Kup šampiona u istu ravan stavljam 'moje' pobede nad Partizanom.”