Profesor dr Nebojša Popović bivši je rukometaš, olimpijski šampion iz Minhena 1972. i savršen je primer kako mogu da se usklade vrhunski sport i obrazovanje.
Nekad majstor na crti, vrstan pivotmen, danas vrhunski ortoped specijalista za povrede kolena i lakta, već 15 godina u timu stručnjaka klinike Aspetar u Dohi.
Kroz razgovor vođen na Institutu za fiziologiju u Beogradu, gde je, zajedno sa belgijskim kolegom profesorom dr Piterom Dhojem, bio gost Medicinskog fakulteta, prisetio se sportskog puta, balansiranja dva životna poziva:
- Krajem 60-ih nije bilo razumevanja za vrhunski sport. U to vreme bilo je nezamislivo da je neko student medicine i da trči za loptom. Nisam mogao da prihvatim da me fakultet sprečava da se bavim sportom. Mana evropskog školstva se ogledala u tome što nije omogućeno studentima da se bave vrhunskim sportom. Amerika je imala razvijen koledž sistem, dok je Evropa prilično kaskala. Pogotovo je kod nas situacija bila specifična, jer je sport bio rezervisan za članove policije i vojske - priseća se prof. Popović.
Kad se povede reč o igračkim danima i sportskim dostignućima, razvije se priča i o jednom potpuno drugom vremenu, poimanju i pogledu na svet.
- Za vreme studija u Beogradu ostao sam član banjalučkog Borca, pa sam svake subote putovao u Banjaluku. Bilo je to izuzetno naporno, pogotovo ako se uzme u obzir da smo igrali i osvajili Kup šampiona Evrope, pa se dešavalo da sam po dva puta nedeljno išao na utakmice. Imao sam nekoliko prijatelja na fakultetu koji su uvek bili tu da mi pomognu, da mi kažu šta je bilo na predavanju, a nekad i da me zamene na vežbama.
DELjENjE ZNANjA BUDUĆIM POKOLENjIMA
Nebojša Popović smatra da je sasvim logično da godinama sticano znanje podeli sa mlađim generacijama:
- Pristalica sam besplatnog deljenja znanja. Smatram obavezom da delim znanje i iskustvo. U Kataru postoji fondacija koja podstiče ovu ideju i vodi se time da je deljenje znanja za dobrobit čovečanstva. Smatram da su sve moje knjige, cela kolekcija od 1.400 stranica, svi časopisi za dobro mladih i za edukaciju. Taj materijal možete da preuzmete na internetu, bez ikakvog plaćanja i to je ono što je potrebno svetu. Prvenstveno želimo da mladi ljudi imaju dostupnost informacijama i samo tako možemo proširiti znanje i koristiti planeti.
Lekarsku karijeru počeo je na Banjici, a ističe da mu je u velikoj meri pomoglo to što je bio profesionalni sportista.
- Profesor Cvetko Rakić bio mi je mentor i čovek koji mi je otvorio put da se bavim sportskom hirurgijom. Tek posle specijalizacije i razgovora sa mentorom shvatio sam da treba da se bavim sportskom medicinom. Na njegov savet otišao sam u Francusku da naučim hirurgiju kolena i artroskopiju. Bez obzira što sam već dugo u inostranstvu, moram da istaknem da sam izuzetno vezan za Beograd. Ovde sam studirao, magistrirao, išao u vojsku, tako da sam posebno vezan za ovaj grad.
Strast, borba, stremljenje ka cilju, neodustajanje, bili su vodilje profesoru Popoviću na oba puta:
- Čovek mora da ima strast i istrajnost u onome što radi. U toj situaciji vreme koje se potroši na poslu postaje irelevantno, jer čovek voli ono što radi. Osnovna karakteristika šampiona je posvećenost i odricanje, posao im postaje ljubav. Da nema te predanosti, onda oni ne bi mogli ni da budu vrhunski šampioni. Sport i život su isti, možeš da uspeš jedino ako se trudiš i ako si spreman na odricanje. Sportista može da bude šampion, ali već naredne sezone slede novi izazovi. Francuski filozofi smatraju da sa današnjim mogućnostima možete da živite od 100 do 120 godina. Njihova škola mišljenja kaže da čovek sa 70 godina ne ide u penziju, već nastavlja petogodišnje projekte. Na kraju će umreti u projektu od pet godina, ali će biti ispunjen jer je uspeo da društvu doprinese kroz to svoje delo.
SPORTSKI DINOSAURUSI I VIDEO IGRICE
Kad se povede reč o svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama, govorimo o „dinosaurusima sporta“, jedno je od razmišljanja profesora Popovića:
- Onda se postavlja pitanje, kako će ti „sportski dinosaurusi” da opstanu sa novim generacijama. Danas je EA sport (video igrica) sve popularniji, nosi neke nove povrede, ali i prednosti. Čovek koji je nizak rastom, ima manju šansu da postane šampion u košarci, dok je u slučaju igrica, prilika za takav poduhvat veća. Dolazimo do toga EA sport omogućava pravljenje potpuno novog sveta, jer se ljudi umrežavaju, bez obzira što neko živi u Kataru, a neko u Srbiji i onda interakcija između njih postaje veća. Ovaj proces se ne može zaustaviti - smatra profesor Popović.
Kroz medicinsku karijeru profesor se susretao sa vrlo komplikovanim povredama:
- U sportskoj medicini imate akutne povrede i sindrome prenaprezanja. Kod akutnih povreda, kao što je ukršteni ligament, lečenje, rehabilitacija i tretman su relativno laki, bez obzira što je to šok za mladog sportistu. Sa današnjom tehnologijom postoji precizan plan šta i kako se radi, tako da će se sportista sa akutnom povredom vratiti i nesmetano nastaviti karijeru. Sindromi prenaprezanja su najteže povrede. U tim slučajevima pacijenti dolaze kod hirurga u fazama kada ne mogu normalno da funkcionišu ni u stanju mirovanja, već i tada osećaju bol. Ako se to desi, onda su igrači izgubljeni za sport, tada radimo operacije, ali ne možemo da garantujemo da će se sportista vratiti u pređašnje stanje. Sećam se operacije koju sam izvršio na atletičaru Draganu Zdravkoviću, bio je u stadijumu da je osećao bolove i dok gleda televizor. On se vratio sportu, bio je zadovoljan operacijom, ali više nije bio šampion na 800 metara, ipak uspeo je da bude prvak Balkana u maratonu.
Autor knjige „Put šampiona” imao je i poruku za kraj razgovora:
- Zbog svega što nas okružuje, pa i brzine protoka i dostupnosti informacija, mladi su postali svesni nekih stvari. Danas je pitanje ekologije primarno, dok u moje vreme to nije bio slučaj. Dolazimo do ljudi koji su formirani u ličnosti koje više vode računa o okolini. Pregršt informacija ima i neki loš uticaj, ali čovečanstvo ne treba da se plaši progresa, jer je uvek donosio napredak i razvitak, ali ne treba da se ide ka posthuman društvu. Čovek može da trči na 100 metara za tri sekunde, doduše samo u uslovima da mu se umesto udova ugrade specijalne proteze i pejsmejkeri. U tom slučaju nemamo više humanoida već čoveka - mašinu. Ne znamo koji su krajnje mogućnosti ljudskog tela, ali, postoje parametri da je u nekim atletskim disciplinama dostignut limit - zaključio je profesor dr Nebojša Popović.
KULT MLADOSTI ILI „KO ĆE DA POBEDI”
Razvoj sporta ide u smeru „ko će da pobedi“, oko toga se pravi spektakl, zbog toga dolaze moćni sponzori, koji donose novac, a da bi se takva situacija zadovoljila, potrebno je da postoje okršaji velikih sportista, smatra profesor Popović:
- Sportski akteri sve više postaju zvezde i oko njih se stvara fama kao oko holivudskih glumaca 60-ih godina. Mladi ljudi, a i ti sportisti, imaju utisak da život traje do 35. godine, što nije tačno. Ulazimo u eru gde se ceni kult mladosti i to nije nešto što podržavam. S druge strane, postoje ljude koji su od malena konektovani na internet i oni drugačije razmišljaju. Dete od 10 godina ne može da gleda fudbalsku utakmicu koja uđe u produžetak, jer mu opada koncentracija. Ta deca ne gledaju na vrhunski sport kao moja generacija, i oni se ne uklapaju u model „ko će da pobedi“.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
