Partizanov vojnik na sredini terena Saša Zdjelar progovorio o ostanku

Mnogi fudbaleri pre utakmice ponavljaju čuvenu floskulu: „Daćemo 100 odsto na terenu”. Sa tom izjavom ne mogu da se poistovete svi igrači, ali definitivno može Saša Zdjelar, Partizanov borbeni vezista.

Već u uvodu priprema u Sloveniji, kapiten crno-belih bio je jedan od najaktivnijih na treninzima, iako je izneo veliki teret prošle sezone.

- Zadovoljni smo kako teku pripreme, sve ide svojim tokom. Nikad nije lako prvih dana, ali trudimo se da na svakom treningu damo maksimum. Adaptiramo se na novog trenera i stručni štab i trudimo se da odgovorimo na sve zahteve – kaže Saša Zdjelar.

Kakve su premijerne impresije na rad Ilije Stolice?

- Definitivno ima drugačiji tip rada u odnosu na prethodne šefove. Ilija je trener čiji se način rada bazira na igri, što je kod nas retkost. Uneo je mnoge novine, od početka napada od golmana, do nekih drugih sitnica koje praktikuje kroz čitavu karijeru. Za nas su to neke nove stvari, ali očigledno nam prijaju, obirom da svi uživamo dok ih isprobavamo.

Proteklih nedelja spekulisalo se o vašem odlasku iz Humske i ponudama Moldea, Tuluza... Da li u ovom trenutku znate hoćete li sledeće sezone nositi crno-beli dres ili karijeru nastavljate u inostranstvu?

- Postoji interes nekih klubova, iako nisam ništa konkretno učinio po tom pitanju kao što su mediji pisali. Ako se pojavi neka ekipa koja je za mene korak napred, sigurno da ću se oprobati, ako do toga ne dođe ostajem igrač Partizana.

Jeste li uspeli da se odmorite za ovo kratko vreme posle naporne sezone?

- Imali smo, zaista, veliki broj utakmica prošle sezone, čak 50. Svima bi nam prijalo da je odmor duže potrajao i bilo bi nam mnogo lakše da se telo adaptira i oporavi, ali vremenom sam navikao na kratke odmore. Uprkos napornom periodu, radujem se novoj sezoni, izazovima i dokazivanjima.

Koliko je mentalno teško vratiti se posle onakve sezone kad ostvarite veliki broj pobeda, rekordan broj bodova u jesenjem delu, ali na kraju opet ostanete bez trofeja?

- Mnogo je teško za „glavu” kad osvojiš 98 bodova i prvenstvo završiš na drugom mestu. Fudbal, ali i život ti ne daju za pravo da razmišljaš o tome šta se dogodilo, već šta treba da se desi i to je lepota ove igre, jer uvek imaš novu šansu da se dokažeš. Sutra je novi dan, čekaju nas druge utakmice i ko može da se adaptira i tako sagledava stvari, može samo da napreduje, dok ko ne razmišlja tako nazaduje.

Mnoge, čak i vanfudbalske stvari, obeležile su prošlu sezonu i atmosfera oko kluba bila je kao da ste od starta izgubili trku sa večitim rivalom. Kako je to uticalo na vas i vidite li promene po tom pitanju?

- Tako je već godinama i ne želim mnogo da pričam o tome. Partizan je veliki klub i mora da se bavi samo sobom. To važi i za nas igrače - i mi moramo da imamo ciljeve, da to bude put kojim ćemo ići. Te stvari van terena nisu vezane za sport i mi, fudbaleri, ne možemo da utičemo na njih.

Prošle sezone ste veliki broj mečeva odigrali sa kapitenskom trakom, kako ste se osećali u tim trenucima?

- Kao klinac sam sanjao da jednog dana budem kapiten kluba za koji navijam odmalena i na moju veliku sreću i zadovoljstvo to sam i ostvario. Sama misao da ću izaći na teren i predvoditi ekipu sa trakom na ruci mi je mnogo prijala i pomogla mi na samopouzdanju. Dolazim iz „kraja” gde postoji samo crno-bela boja i laska mi što sam izabran da nosim traku. Međutim, pored privilegije dolazi i velika odgovornost: znam da moram da budem primer svima i da iznesem najveći teret, ali meni nije teško, pošto sam navikao da igram sa pritiskom.

Zajedno sa vama, prvotimcima, na pripremama su brojna Partizanova deca (Jović, Milovanović, Petković, Subotić, Baždar i Vlahović), kako vam se čine budući naraštaji?

- Omladinska škola ima mnogo kvalitetnih igrača, dobar deo je već sa nama, neki će se tek priključiti. Kao i svake godine na pripremama Partizan ima mnogo talenata, međutim, oni moraju da se adaptiraju na seniorski fudbal, naporno rade i usavršavaju se, mi stariji smo tu da ih usmerimo i izvedemo na pravi put.

Danas vi imate ulogu mentora crno-belim biserima, ko je vama bio „učitelj” kad ste počinjali karijeru u dresu Romantičara?

- Bio sam izuzetno mlad kad sam zaigrao za prvi tim OFK Beograda, imao samo 16 godina. Lukač je tada nosio plavo-beli dres i on je bio jedan od igrača koji su mi bili mentori. Pored Milana mnogi fudbaleri su mi pomogli tokom stasavanja, dok sam bio uzrasta kao Partizanova deca koja su sa nama na pripremama. Vesa Trivunović, Nemanja Nikolić, Peđa Pavlović, Ivica Jovanović... to su samo neka od imena pored kojih sam odrastao kao fudbaler.