Marakana gubi sertifikat

Srpska kraljica sportova je u svojoj istoriji poslednje decenije najuspešnija po: uspesima na najvećim takmičenjima u svim kategorijama, asovima predvođenu Ivanom Vuletom i njihovim naslednicima na čelu s Adrianom Vilagoš i Angelinom Topić, infrastrukturno, zatim po broju organizovanih velikih takmičenja...

Kao grom iz vedra neba čula se informacija da je staza stadiona „Rajko Mitić” izgubila sertifikat za održavanje takmičenja, čime više nijedan objekat u Beogradu od strane Svetske atletike neće više imati pravo da organizuje nadmetanja.

Da li je tačna ova informacija?

-Tačno je, nažalost. Svakoga časa očekujemo da nam iz Monaka pošalju novu listu sertifikovanih staza na Starom kontinentu - rekao je Slobodan Branković, direktor Srpskog atletskog saveza. - To znači da ni na jednom atletskom objektu u glavnom gradu neće biti priznati ostvareni rezultati.

Na spisku neće biti Srpske Marakane?

- Ni našeg najvećeg stadiona, ali ni staze na Vojnoj akademiji. Na oba objekta je 2009. izlivena mondo podloga zbog Univerzijade. To je zahtev velikih atletskih takmičenja, da objekat na kome se održavaju i gde se sportisti zagrevaju, ima istu vrstu staze. Mondo je takmičarska pista, koja se stavlja obično tamo gde će biti veliko nadmetanje, zato je opšte poznata u javnosti. Na njoj se, jer je tvrda, postižu bolji rezultati. Međutim, nije zdrava za treniranje, stradaju pokosnice, zglobovi, tetive… Ipak se kod nas i na njoj svakodnevno radilo.

Koliko joj je rok trajanja?

- Dve godine daje izvođač radova. Sve ima svoj vek upotrebe.

Znači da je sertifikat davno izgubljen?

 -Ne, on je nešto drugo. Moraju da se ispunjavaju drugi kriterijumi da bi se dobio. Tako ga staza u Košutnjaku nikada nije ni imala, služila je od početka samo za trening. Partizan je izgubio još kada je Tito umro – našalio se s gorčinom u glasu naš sagovornik.

Kako se ostaje bez licence?

- Svetska atletika to učini kada podloga vidljivo propadne - izliže se, ukažu se pukotine, linije se ne vide...

Koliko je procentualno atletičara iz Beogradu u našoj državi?

-Ne znam statistički precizno, ali po kvalitetu i talentima oko polovine asova sadašnjih i budućih, kao i broja i kvaliteta klubova iz cele Srbije je u prestonici.

Ovo je, onda, ogroman problem matičnog sporta u otadžbini?

- Jeste, ali je još gore što je slična situacija u dva najveća naša grada uz Beograd: Niš i Novi Sad. Ugroženi su i centri poput Kragujevca i Sente. Dok sam se takmičio tamo su se organizovali vrhunski događaji – kaže ekadašnji prvak Evrope u dvorani na 400 m. - Čekamo samo kada će od prevelike upotrebe da nestane i Sremska Mitrovica.

U Srbiji su, otkako ste predsednik ASS, sada SAS, Veselin Jevrosimović i vi na čelu, izgrađeni, pored prve atletske dvorane na Banjici, koja je od strateški važna za ceo srpski sport, još mnogi drugi atletski objekti?

- Poslednjih 10 godina počeli smo s realizacijom doniranja projekata atletskih staza lokalnim samoupravama. Urađeno ih je, što novih, što rekonstruisanih, više od 20, doslovno od Subotice do Zubinog Potoka i od Novog Pazara do Smedereva. Ne želim da nabrajam precizno, jer bih mogao nekog da izostavim i uvredim. Svuda su podloge od tartana dakle trenažno-takmičarske.  Malo su mekše od mondoa. Njihovo održavanje je jeftino, a uticaj na sredinu ogroman. Dovoljno je videti stadion u Čačku, gde sve vrvi od rekreativaca od pet ujutru do ponoći. To nije dovoljno. Angažovanje atletskih klubova na lokalnim konkursima je slabo, pa pored staze nema ni startnih blokova, ni prepona, ničeg osim same staze. Neka apliciraju pa će im SAS pomoći. Održavanje staza je minimalno, a mnogo donosi zdravlju sredine gde su napravljene.