Samuraj iz Bocvane

Putovanje Lecilea Tebogoa je priča o sirovom talentu, neustrašivoj ambiciji i nepokolebljivom duhu.

Pobede i svetski rekordi od malih nogu obeležili su njegov put, a kroz trijumfe i poraze trčao je samo brže. Sada, dok ga svet posmatra, njegov pogled uprt je ka Svetskom prvenstvu u Tokiju.

Ekskluzivni dvodelni dokumentarac „Građen da bude brz: Priča o Lecileu Tebogou“ govori o sprinteru koji nastavlja da nosi nade svoje nacije, dokazujući da je brzina više od samog rezultata – to je ono što on jeste.

Glavni junak razmišlja o svom putu od mladog fudbalera u rodnoj Bocvani i sprintera do svetskog juniorskog šampiona i olimpijskog pobednika na 200 metara.

– Ljudi ne bi znali da sam samo obična osoba. Tek kada izađem na stazu, postajem neko drugi – daje Lecile kroki svoje ličnosti.

Kao dete nije mogao da se opredeli između fudbala i atletike. Baš je Bolt inspirisao Tebogoa da se fokusira na atletiku.

– Dok sam se kretao između fudbala i atletike, Jusein Bolt je bio najpopularniji sportista sveta – seća se Tebogo. – Mada se penzionisao 2017. godine, znamo da ne možemo da budemo brži od njega. Želeo sam da budem kao on.

Ali put do uspeha nije bio gladak. Smrt Tebogove majke 2024. godine navela ga je da se zapita da li za njega postoji budućnost u kraljici sportova.

– Pre svega, osećao sam se kao da je za mene gotovo, da sam završio s  atletikom. Više od tri nedelje ništa nisam radio, samo sam spavao kod kuće. Nisam imao motivaciju ni da počnem da treniram, sve dok jednog dana moji klupski drugovi nisu došli do mene i rekli: ‚Hajde s nama, gledaj nas kako treniramo. Možda će nešto kliknuti'. Otišao sam, stajao na tribinama i gledao. I pomislio sam u sebi – da li bi mama bila srećna ako bih napustio sport?

Odlučio je da se ne osvrće već krene napred. U Parizu je bio sjajan. Sledi Tokio.