Nikolina Milić ispunila san: Rekla sam, nisu mi verovali!

Nasmejala se. Kao da je sve vreme razgovora čekala to pitanje. Pitanje na koje je tokom karijere, a posebno na njenom početku, očigledno više puta odgovarala. A onda dosta ozbiljnijim tonom, čak i za neki decibel jačim, rekla:

- Da! I 16-godišnja Nikolina je ovo očekivala. Isto kao i osmogodišnja. Od prvog dana kad sam uzela loptu u ruke, uvek sam bila ambiciozna i uvek sam imala velike ciljeve – uzvratila je Nikolina Milić. Jedna od najboljih evropski centara, povremena reprezentativka Srbije, trenutno članica jednog od najtrofejnijih klubova VNBA – Minesote.

A te reči su bile odgovor na pitanje – da li je 16-godišnja Nikolina mogla da zamisli da će jednog dana sve ovo i ostvariti? Još konretnije - da će jednog dana igrati u VNBA?

I – da. Znala je. A onda naporno radila da bi to i ostvarila.

- Samo što to nikad nisam naglašavala. Nekako sam uvek radila u tišini i uvek sam imala velike ciljeve – nastavila je priču.

Onda se za trenutak vratila na početak.

- Niko mi nije verovao da ću od košarkaše da zarađujem za život. Sećam se, kada smo bili deca, pa vas odrasli pitaju šta šta ćete da budete kad porastete, uvek sam govorila da ću biti košarkašica. Uspešna košarkašica. I svi su se skoro pa podsmevali. Čak su mi u osnovnoj školi pričali, u smislu: „Nema ti hljeba od toga“...

Desilo se sve skroz suprotno. 

- Oduvek sam znala šta želim da budem, da želim da igram na najvećem novou koji postoji.

Kratka stanka, pa zadovoljna konstatacija...

- To sam i ostvarila!

Mada...

- Možda nisam od početka verovala da ću da igram u VNBA, ali uvek sam imala cilj da igram Evroligu. Kada se to ostvarilo, počela sam da stvaram neku viziju zašto ne bih probala i VNBA. I sada definitivno mogu da kažem da sam igrala na najvećem nivou. Ne postoji ništa iznad ovoga. Maksimalno sam ispunila karijeru. Ne planiram još to da uradim, ali i sve i kada bih se sad penzionisala, mogla bih da kažem mi je karijera bila botaga.

Osmeh zadovoljstva bojio je njene reči dok je govorila:

- Ispunila sam sve!

I sve to – kako je i sama rekla – u tišini, često pobeđujući šanse koje su joj drugi davali. Iste šanse je morala da pobedi i kada je došla u Minesotu. Gde je, kao i svaka Evropljanka, morala da čeka svoju priliku. Svakodnevno se dokazujući. Sve dok se nije dokazala. I zaslužila aplauze.

- Kad sam došla, znala sam da će tako biti. Na početku nisam imala neku minutažu, niti sam očekivala da ću da igram ne znam koliko. Bila sam spremna na to. I rekla sam sebi da ću se za svaki minut izboriti i da ću svaki maksimalno iskoristiti. Nebitno da li je to tri, pet, 15 ili 20 minuta. To je ono na šta ja mogu da utičem. I stvarno sam zadovoljna kako sam to uradila. Bila sam efikasna i produktivna. To su u klubu prepoznali i sada mi sve više veruju.

Posebno su počeli da joj veruju posle čudesne utakmice protiv Indijane, kada je igrala 30 minuta, ubacila 23 poena imala šest skokova... To joj je bila najbolja partija do sada. 

- Ja se stvarno osećam super na terenu. Uživam! Mada, deluje mi kako sam možda malo i iznenadila njihovu javnost. Kada sam tek došla bili su komentari: „Ko je to? Šta će ona tu?“, a sada čujem samo lepe stvari o sebi. Uostalom, znate kako kažu: „Ti ljudi koji pričaju loše o tebi, kupe kartu da bi došli da te gledaju“. Ja znam da ne bih bila tu da ne vredim.

Ako je „javnost“ možda bila iznenađena njenim dolaskom, ona nije.

- Bila sam već u kontaktu sa ljudima iz Minesote. I prošle godine, čak i pre toga. Ali, kockice se tada nisu složile. Desila se i korona. Sada smo se čuli negde pred kraj moje sezone u Mađarskoj i tada je bilo definitivno da ću da idem. Po završetku sezone sam otišla kući samo da zamenim stvari.

Cela priča je zapravo počela na predolimpijskom turniru, februara 2020. u Beogradu. Tada je Nikolina igrala za Srbiju, a jedna od ekipa učesnica bile su i SAD u čijem stručnom štabu sedi Šeril Riv, trener Minesote, jedna od najuspešnijih stručnjaka u VNBA.

- Ona je godinama ovde u ovom klubu, sa njima je napravila velike rezulate. Dala mi je priliku da dođem i da pokažem da mi je tu mesto – dodala je Nikolina, očigledno zahvalna na šansi.

Minut po minut, strpljivo čekajući, mlada Trebinjka ispunila je očekivanja Minesote i VNBA. Ali, da li je VNBA ispunio njena očekivanja, pitamo.

- Neke stvari su baš kako sam i očekivala da će biti, neke baš i nisu. Na neka pravila mi je trebalo vreme da se prilagom, na neka se još prilagođavam.

Na primer...

- U odnosu na Evropu, ovde su fizički dosta jače igračice, pa sam očekivala da će da bude i fizički zahtevnije, da je dozvoljen jači kontakt. A totalno je suprotno. Čak se u Evropi pušta više kontakta. To ne mi ne odgovara.

Nešto što joj odgovara.

- Igra se dosta brzo. Taj stil mi prija. Volim da trčim u kontri. Posebno jer sam brža od devojaka na mojoj poziciji, pa to mogu da iskoristim.

Za kraj – o životu van košarke.

- Nemamo život van košarke – otelo joj se uz osmeh.

Ozbiljnije...

- Igramo svaki drugi dan, mnogo se putuje. Bio je poriod kada smo deset dana bili van kuće.

I to jeste problem.

- Posebno jer dolazim iz sezone u Evropi. Već osam meseci igram bez pauze. Stvarno mi je nedostaje vremena za sebe. To sam morala da žrtvujem da bih bila ovde. Mada, nije mi problem fizički. Tu sam super. Više mi mentalno treba vremena za sebe. Iskreno, nedostaje mi kuća, porodica, prijatelji. To mi teže pada, nego fizički napor.

Kao nekakva vrsta zaključka.

- To je sastavni deo ovoga čime se bavim. Prihvatila sam da će tako da bude. Kada više ne budem mogla da izdržim onda ću prestati. Ali, neće se to desiti uskoro – zaključila je nasmejana Nikolina Milić.