NALIČJE LOPTE: Reprezentacija mora biti (naj)važnija

PIŠE: PREDRAG MILjUŠ

I šta sada? Pričalo se o porazu protiv Belgije, dan-dva je reprezentacija bila najvažnija tema...

Srbiju u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo ne predstavljaju njeni najbolji košarkaši, već samo oni koji žele i mogu da igraju i zato je skor posle prve faze 1-3. Kada je bio 1-1 očekivalo se da će u julskom prozoru, za razliku od novembarskih 2021. državni tim biti mnogo kompletniji – sa NBA igračima i onima iz Evrolige. I da će se dobiti oba ili barem jedan meč. Oni koji su se odazvali nisu mogli da iznesu taj teret, to porazi pokazuju.

Odbranaški, ne - samo moramo da budemo realni. Naš alternativni nacionalni tim nije u stanju da pobedi Belgiju...A sa svima na okupu Srbija će u septembru biti kandidat za medalju na Evropskom prvenstvu i verovatno će je i osvojiti. I to nikoga neće posebno iznenaditi, kao ni ako Srbija ne bude učestvovala na Mundobasketu. Jer i jedno i drugo je realno. Zavisi od toga sa kakvim snagama će Plavi na protivnike.

Košarkaške zemlje drugog i trećeg reda su sa prozorima progledale, jer im igraju najbolji igrači, a sa odazivanjem nemaju problema, tako da njihova uigranost nadoknađuje prosečan kvalitet. Te reprezentacije deluju i homogenije, bolje su i motivisane jer igraju protiv na papiru kvalitetnijih rivala.

Naš izabrani tim je od kada su uvedeni prozori sastavljen narodski rečeno s brda s dola. Obično od košarkaša koji nisu u glavnim ulogama u klubovima, ili to odavno nisu. Ova poslednja vrsta se sasvim uklapa u tu paradigmu. Verovatno imaju i iskrivljenu sliku sopstvenih vrednosti, misle da su lepši nego što objektivno jesu.

Ono što se može zameriti, ali i to je posledica prethodnog uverenja je nedostatak borbenosti, koja je stvar volje. U prvom periodu utakmice protiv Belgije napravljene su dve lične greške, tako se krenulo u susret koji je morao da se dobije, a obično u presudnim mečevima sve pršti od htenja, pa igrači u silnoj želji prekorače dozvoljeno. Ovde takvih kontakta nije bilo...

Igračka supstanca se krnji, nama su Jokić, Micić i Milutinov sa po 27 godina još mladi igrači. A u generacijama posle njih još nema košarkaša vrhunske kategorije. Simanić i Radanov koji su proglašeni ekstra talentima još nisu prvi igrači ni u svojim klubovima...A imaju po 24 godine...Najbolji igrač ABA lige Petrušev nije prošao u Efesu...

I mlađi od njih su tek pripravnici. I pre će očito proigrati u reprezentaciji, nego u našim vrhunskim klubovima. Posebna priča su Pokuševski i od pre neki dan Jović u NBA. Od ove problematike obično se okreće glava, da ne govorimo o nacionalnoj strategiji. Verovatno je ima, ali se teško prepoznaje.

Atmosfera oko reprezentacije je takva da sa strane izgleda kao da su odabrani prinuđeni da igraju. Energija se potroši na klubove, za državni tim ne preostane ništa. Ili samo mrvice sa trpeze. Logično je onda, što nema adekvatnog odgovora na pitanje šta se desilo.

Loše postavljen poslednji napad sa dodavanjima kao da se spašava lopta u odbojci samo su zgodna metafora ili usamljeno drvo od koga se ne vidi šuma problema.